Kada govorimo o uticaju Rusije u Srbiji, trebalo bi da imamo u vidu i stav običnih ljudi i vaše vlade.
Prema mojim saznanjima, ovde u Srbiji ljudi više brinu o ekonomskoj situaciji nego o Rusiji i sličnim temama, ali vaša vlada pokušava da pogrešno predstavi kao da su svi u Srbiji za Rusiju.
U Ukrajini svojim aktivnostima pokušavam da „srušim“ takve predrasude. Dakle, potrebno je napraviti jasnu razliku između gledišta građana i zvanične politike. Veoma je veliki uticaj Rusije na kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Što se tiče ekonomske i vojne saradnje Srbije i Rusije, bile su pomalo zabrinjavajuće vesti o kupovini ruskog raketnog sistema, kaže u razgovoru za Danas Marija Kučerenko, analitičarka ukrajinskog Centra za istraživanje problema civilnog društva.
Naša sagovornica tvrdi da svi u Ukrajini i u Evropi znaju da „nema poklona“ od Rusije i da za sve što dolazi iz te zemlje bude, uglavnom, plaćen veliki ceh. „Na primer, zbog saradnje sa Rusijom trpe evropske integracije Srbije, a i odnos prema, recimo, nevladinim organizacijama pokazuje da postoji opasnost da Srbija krene u pravcu autoritarnih ruskih režima koji ima svoje satelite“, poručuje ona.
Upitana u kojim sferama je najvidljiviji uticaj Rusije na srpske vlasti, Kučerenko navodi da se „to najviše vidi na primeru Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu“.
– Sve evroatlantske strukture se, kao što je poznato, tome protive, uključujući Pentagon. Tvrdi se da taj centar ima aktivnosti kao što su deminiranje i jačanje kulturnih veza, što je prilično nespojivo i predstavlja čudnu priču. Drugi segment odnosi se na uticaj na politiku Srbije prema Kosovu, gde se pokušava napraviti paralela između Kosova i Krima, iako je dobro poznato da je Kosovo jedinstven slučaj. Rusija na neki način sa Krimom radi isto što i Albanija sa Kosovom, ali Moskva pokušava da to prikrije. Rusija ne može da pomogne Srbiji, samo stvara lažnu propagandu, smatra Kučerenko.
Ukrajinska analitičarka konstatuje da „napredak Srbije na evropskom putu zaista nervira Rusiju, koja će zbog toga pokušati da destabilizuje prilike, naročito koristeći teme kao što su Republika Srpska ili Kosovo“. „Ali, ako budete ušli u EU, biće lakše da se oduprete pritiscima Rusije, između ostalog, i zbog toga što ćete imati zakonodavstvo usklađeno sa pravilima EU, uključujući mere za borbu protiv korupcije“, ističe ona.
Ocenjujući aktuelne srpsko-ukrajinske odnose, Kučerenko ukazuje da „mi u Ukrajini zaista ne želimo da podlegnemo propagandističkim uticaju i da pomislimo da plaćenici koji ratuju na strani Rusije na istoku Ukrajine predstavljaju srpski narod u celosti, za nas je srpski narod nešto drugo. Mi o Srbiji mislimo kao o zemlji koja je dala Nikolu Teslu, niz sjajnih umetnika, pisaca.. verujem da nam je potrebna snažna saradnja, naročito u domenu ekonomije“.
Upitana da li je uopšte moguće kontrolisati plaćenike koji stižu na istok Ukrajine, sagovornica Danasa kaže da nije moguće uspostaviti potpunu kontrolu, ali „fokusirani smo na istraživanja o plaćenicima, i mislim da bi u tom kontekstu trebalo i da ojačamo saradnju sa nevladinim organizacijama u Srbiji, kao prvi korak ka uspostavljanju saradnje srpske i ukrajinske vlade u navedenom domenu“.
Kontingent u Kforu
Odgovarajući na pitanje šta očekuje od naredne faze briselskog dijaloga Beograda i Prištine, Marija Kučerenko kaže da „mi u Ukrajini želimo da vidimo napredak“. „Mora se, naravno, rasvetliti i ubistvo Olivera Ivanovića. Mi nismo priznali Kosovo i imamo naš kontingent u sastavu Kfora, što je važno i za zaštitu civila i kulturnog nasleđa“, objašnjava naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
