Kuda NATO vodi Srbiju i Kosovo?

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon poslednjeg sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, pre dva dana, da „stvari izmiču kontroli“, iako „Brisel želi deeskalaciju“, opet nimalo ne ohrabruje.

Sagovornici Danasa pozdravljaju spremnost Vučića da se susreće sa predstavnicima NATO, jer to, saglasni su, može samo da ima pozitivne efekte, kako kažu – na mir u celom regionu.

Tako Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, kaže za Danas da „svaki sastanak predsednika Srbije i generalnog sekretara NATO treba pozdraviti jer doprinosi višem nivou razumevanja, a samim tim i većoj bezbednosti za sve u regionu što odgovara nacionalnim interesima Republike Srbije“.

– S obzirom na to da je region Zapadnog Balkana od strateškog interesa za NATO, a to je prepoznato i tokom nedavno završenog Samita u Viljnusu i naglašeno u završnom dokumentu, Srbija ultimativno mora graditi odnose poverenja i predvidljivosti sa Alijansom koja je posvećena miru i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini u skladu sa mandatom UN koji joj je poveren – kaže Lunić.

Svaka eskalacija tenzija i potencijalni konflikt, dodaje, može imati nesagledive posledice u kontekstu globalne nestabilnosti i trenutno marginalnog geopolitičkog značaja našeg regiona.

Bez emocija, samo argumentovano…

– Bezbednosnom problemu sa Prištinom, Beograd mora pristupiti realno i argumentovano, bez emocija i suvišnih zabluda, posebno onih o „bratskim“ odnosima – smatra naš sagovornike.

Kako tvrdi, očigledna je namera političkih lidera Prištine da kapitalizuju spoljnopolitičku podršku moćnih zemalja kroz eskalaciju sukoba i nadu da će u potencijalno izazvanom konfliktu Zapad biti ponovo i posvećeno na njihovoj strani.

– Osim toga, treba se podsetiti da Priština razvija i bilateralne vojne aranžmane sa pojedinim zemljama što je rezultiralo i nedavnom isporukom turskih bespilotnih letelica. Činjenica da će Priština 2028. transformisati Kosovske bezbednosne snage u Oružane snage Kosova, da su već najavili aplikaciju za članstvo u NATO, te da će uvesti obavezno služenje vojnog roka, nameće Srbiji nezaobilazne bezbednosne rizike na koje mora odgovoriti – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, optimalan odgovor bi bio da eventualni politički sporazum Beograda i Prištine integriše sa bezbednosnim sporazumom sa kredibilnim garancijama najmoćnijih zemalja ili organizacija.

– U cilju prevencije budućih sukoba, zamrznutog konflikta ili trke u naoružanju, takav sporazum bi definisao strukturu i sposobnosti (za sada) hipotetičkih OS Kosova, sa mehanizmima kontrole i verifikacije efektiva. U svakom slučaju, pred Srbijom se nameću takvi regionalni i globalni bezbednosni izazovi na koje nije u mogućnosti odgovoriti samostalno, a posebno ne u kapacitetu vojno neutralne zemlje sa ograničenim budžetom za odbranu – naglašava Lunić.

Nismo još sazreli da shvatimo šta je značio pad Berlinskog zida

Kako zaključuje, „svedoci smo novih geopolitičkih odnosa u svetu, a nismo još sazreli da shvatimo šta je značio pad Berlinskog zida“.

– Rapidno naoružavanje NATO i EU, kao i sofisticiranost bezbednosnih pretnji na koje malo koja zemlja na svetu može odgovoriti samostalno, nameće nam jedino ispravnu odluku, a to je kolektivni sistem bezbednosti. Bez posvećenosti savezništava i izgradnje bliskih ugovornih obaveza sa regionalnim zemljama, treba se plašiti nezavršene istorije Balkana i globalnih apokaliptičnih scenarija – zaključuje Nikola Lunić.

Kosovo nije samo politički već i bezbednosni problem

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Danas da je glavna tema sastanka Vučića i Stoltenberga bila situacija na severu Kosova i napori koje sve strane treba učine kako bi došlo do deeskalacije i povratka u normalu.

– KFOR, odnosno NATO, ima ključnu ulogu u obezbeđivanju mira i stabilnosti, a nakon nedavnih tenzija i bezmalo ozbiljnih sukoba, ta uloga je još važnija – kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, tačno je da Kosovo nije samo politički, već uveliko i bezbednosni problem.

– Zato je i NATO u zaključcima sa nedavno održanog samita u Viljnusu pozvao Beograd i Prištinu na deeskalaciju napetosti, povratak za pregovarački sto i pronalaženje trajnog rešenja u odnosima između dve strane. Evropski i američki posrednici intenzivno rade na tome, ali se i dalje sve vrti oko formiranja ZSO, kao neispunjene obaveze kosovske strane iz 2013.godine – kaže Suzana Grubješić.

U tački 77. zaključaka govori se i o jačanju odnosa između NATO i Srbije, kao i sa celim regionom, dodaje.

– Nema nikakve sumnje da je to takođe u interesu Srbije, bez obzira na proklamovanu politiku vojne neutralnosti – zaključuje Suzana Grubješić.