Kuda vode razgovori o izbornim uslovima između vladajuće većine i opozicije

Apsurdno je da je, recimo, jedan od predloga koji navodno treba da se usvoji, već usvojen krajem 2019. godine, a radnja opisana u zaključcima kao završena – smatra Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije, koja odgovara na pitanje našeg lista kuda vodi dijalog o izbornim uslovima između vlasti i opozicije na dva koloseka, sa i bez posredovanja evroposlanika.

Naša sagovornicia misli da, sa druge strane, takvih propusta ne bi trebalo da bude kada je reč o dijalogu koji se vodi uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Prema Macurinim rečima, kao i svako dobronameran ko pristupa dijalogu, od istog očekuje da donese nešto pozitivno za građane Srbije, potpuno nevazno da li se radi o dijalogu koji se vodi uz posredovanje evroparlamentaraca, ili bez nihovog posredovanja, ako će ishod biti dobar.

– Malo je vremena ostalo do izbora, tako da ne znam koliko poboljšanje izbornih okolnosti uopšte možemo da očekujemo. Mnogi zahtevi su, rekla bih, suviše apstraktni, tako da je jako teško oceniti primenu. Sa druge strane, konkretni zahtevi ostaju ispod radara, a radi se o recimo boljem i aktivnijem učešću osoba sa invaliditetom u političkom životu, sprečavanju finansijskih zloupotreba grupa građana na republičkom nivou, kao i limitiranje finansija u predizbornoj kampanji, što jesu predlozi Stranke moderne Srbije. – navodi Macura.

Članica Predsedništva Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, koja predstavlja svoju organizaciju u dijalogu bez stranih posrednika, kaže za naš list da očekuje da sporazum koji budu potpisali ne ostane mrtvo slovo na papiru, te da je veoma važno da se dijalog nastavi i nakon postizanja zvaničnog dogovora.

– Suštinski problem nije u regulativi, već u stanju na terenu. Potrebno je da uvek imamo mogućnost da predstavnike vlasti obavestimo o pritiscima kojima su izloženi članovi opozicionih stranaka gotovo svuda u Srbiji. Niko ne sme da trpi diskriminaciju zbog različitog političkog opredeljenja. Dakle, potrebno je da sporazum bude primenjen po dubini i da pojedini lokalni šerifi shvate da gradovi i opštine nisu njihovi privatni polisi. Pokazali smo da je moguće da razgovaramo, pristojno i odgovorno, a da li će dijalog biti u potpunosti uspešan zavisi isključivo od političke volje vladajuće koalicije. Smenjivost na izborima je odlika demokratskih sistema. Ako nema te mogućnosti, nema ni demokratije, a to vodi u haos, anarhiju, revoliciju i ulične prevrate. Takav scenario ne smemo dopustiti – ističe Đurđević Stamenkovski.

Na istu temu dijaloga koji se vodi na dva koloseka, iz Istraživačko-izdavačkog centra Demostat za Danas kažu da je dobro da postoje pregovori vlasti i opozicije pod medijacijom Evropskog parlamenta, kada je već izostao dijalog koji postoji u normalnim demokratijama.

– Dobro je da postoji i dijalog na drugom koloseku bez posredovanja EP, ali taj dijalog je više simulacija dijaloga, čiji je cilj da umanji značaj ključnih pregovora vlasti i opozicije. Uostalom, u pregovorima bez posrednika EP ne učestvuje niko ko je bojkotovao prethodne izbore, osim Dveri, a upravo bojkot prethodnih izbora je uzrok ovih pregovora vlasti i opozicije – ocenjuju u Demostatu.

Rokovi i očekivanja

Očekuje se da se učesnici dijaloga bez posredstva EP do 11. septembra izjasne pa da se ubrzo finalizuje dogovor, da u međuvremenu poslanici EP Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i penzionisani poslanici Knut Flekejnštajn i Eduard Kukan pošalju Ivici Dačiću, predsedniku Skupštine, svoj tekst, te da se zatim oba koloseka spoje i proglasi finalni sporazum. Od EP se pre svega očekuje poziv opoziciji da odustane od bojkota, a od aktuelne vlasti da popravi medijsku sliku.

Šta piše u predloženom sporazumu, prema medijskim saznanjima:

– predsednički, beogradski i vanredni parlamentarni izbori da budu održani istog dana 3. apirla

– cenzus ostaje tri odsto, broj potpisa za stranke nacionalnih manjina za kandidatske liste se smanjuje na 5000

– kandidati za predsednika i poslanike ne mogu sedam dana pre izbora u svojstvu državnih funkcionera da budu na svečanim otvaranjima graditeljskih i drugih poduhvata

– osnovaće se radna grupa za spoljnu kontrolu biračkog spiska

– zapisnici biračkih odbora objavljivaće se na sajtu RIK

– umesto dosadađnjih 20 odsto, učesnicima se uplaćuje 30 odsto sredstava iz budžeta namenjenih za kampanju, pre izbora