Kurti: BG želi autonomiju, Srbija nije normalna zemlja; Preti nam panslovenska hegemonija

„Sa mojim novim srpskim ministrom i njegovom savetnicom, sada imamo pravu integraciju“, tvrdi Kurti.

On takođe smatra da velika većina Srba na Severu „nema problema sa kosovskim tablicama“, već „mala grupa instrumentalizovana od strane Beograda koja želi da Sever bude zona bez zakona“. Upozorava na „panslovensku hegemoniju“ Moskve i Beograda na Balkanu i tvrdi da Srbija „nije normalna zemlja“, te da treba da se „suočil sa svojom prošlošću“, prenosi KoSSev.

Kosovski premijer Aljbin Kurti, govorio je uoči posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu za švajcarski list Tages-Anzeiger.

Kurti je i u ovom intervjuu koji je objavljen na stranici kancelarije kosovskog premijera definisao Kosovo kao „progresivno, proevropsko i demokratsko“, ali i kao priču o „dvostrukom uspehu“.

„Demokratije NATO-a su 1999. zaustavile genocid u Srbiji na Kosovu. Od tada smo dokazali da ekonomski razvoj i demokratija idu ruku pod ruku“, poručio je Kurti.

Upitan da li će sastati sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, kazao je da to zavisi od specijalnog izaslanika EU, Miroslava Lajačaka.

Kurti kaže da je za normalizaciju odnosa sa Beogradom, ali i podseća na reči američkog predsednika i nemačkog kancelara – „uzajamno priznanje bi trebalo da bude u centru“.

„Zainteresovani smo za postizanje pune normalizacije odnosa između dve zemlje, zasnovane na uzajamnom priznavanju. Uvek smo spremni za konstruktivan dijalog“, tvrdi Kurti.

Sa druge strane, tvrdi da se do sada u briselskom dijalogu od Prištine uvek tražilo da pravi kompromise i ustupke, sa idejom da Srbija „konačno prizna Kosovo“.

„Ali to se nikada neće dogoditi“, ocenjuje Kurti.

Sa druge strane, ocenjuje da je Beograd „uznemiren“ jer Kosovu „ide dobro i bez priznanja“, te se hvali borbom protiv korupcije, vladavinom prava i slobodom medija.

Na konstataciju novinara da Kosovo „ostaje na čekanju“ dok ne reši odnose sa Beogradom, Kurti poručuje da „ima dovoljno posla kod kuće“.

„Kada se ujutru probudim i razmislim o dnevnim prioritetima, Srbija nije prva“, rekao je.

O ZSO bez priznanja – kao da naručite čaj bez šolje, nismo glupi

Još jednom je na pitanje o tome što ne sprovodi sporazum o ZSO kazao da je u poslednjih deset godina zaključeno 33 sporazuma, te da „gotovo ništa“ nije sprovedeno, ali i da Srbija želi „autonomiju opština sa srpskom većinom, odnosno Republiku Srpsku, kako bi Kosovo postalo nefunkcionalno.

„Rekao sam Vučiću da, ako zaista želi nešto da uradi za srpsku manjinu, treba da prizna Kosovo. Ne može da kaže da je Kosovo ‘lažna država’ i da istovremeno zahteva opštinsku autonomiju u okviru ove države. To je kao da naručite čaj bez šolje. Mi nismo glupi“, poručio je Kurti.

Velika većina Srba na Severu nema problem sa kosovskim tablicama

Na konstataciju novinara da je Kurtijev oštar stav o sporu oko registarskih tablica doprineo eskalaciji situacije, kosovski premijer postavlja pitanje:

„Da li bi Švajcarska to prihvatila, da se manjina u zemlji godinama vozi sa italijanskim ili francuskim registarskim tablicama?“.

Sa druge strane, Kurti tvrdi da velika većina Srba na Severu Kosova „nema problema sa kosovskim tablicama“.

„Mala grupa je instrumentalizovana od strane Beograda. Naoružane ljude iza barikada ne zanimaju ljudska prava, već teritorija. Oni žele da sačuvaju Sever Kosova kao zonu bez zakona“, smatra Kurti.

Ujedno se pohvalio „uništavanjem“ šest laboratorija za drogu na Severu Kosova i objekata u kojima su se proizvodile kruptovalute.

„Tamo niko ne plaća račune za struju“, dodao je Kurti.

Sve do imenovanja Rašića imali smo lažnu integraciju, 

Kosvoski premijer ne misli da je to što su Srbi napustili policiju, pravosuđe i druge kosovske institucije korak u nazad, kada je u pitanju integracija srpske manjine.

„Ja ne mislim tako. Tokom poslednjih deset godina imali smo lažnu integraciju. Srpski zvaničnici su uglavnom bojkotovali sednice“, rekao je Kurti.

Tvrdi da je sada na delu „prava integracija“, a nakon što je posle ostavke Gorana Rakića iz Srpske liste, za novog ministra u kosovskoj vladi imenovao Nenada Rašića, a Radu Trajković za njegovu savetnicu.

„Sa mojim novim srpskim ministrom i njegovom savetnicom, sada imamo pravu integraciju. Oni su dve najomraženije osobe u Beogradu, čak i više od mene“, poručio je Kurti.

Kurti je još jednom kazao da nijedan prethodni kosovski premijer nije imao „toliko sastanaka“ sa predstavnicima srpskog civilnog društva.

On, međutim, kaže da o tome ne izveštava javnost zarad njihove bezbednosti.

„Angažovao sam srpskog savetnika na početku svog prvog mandata. Čim je odluka o njegovom imenovanju postala javna, on i njegova supruga su bili toliko ugroženi da je mladić dao ostavku na svoju funkciju. Drugi pre njega koji su želeli da se integrišu su ubijeni“, tvrdi Kurti.

Srbija nije „normalna zemlja“, Vučić kaže da sam „teroristički ološ“

Kada je Vučić u pitanju, Kurti kaže da „zna s kim ima posla“.

Tvrdi da je Nemačka nakon Drugog svetskog rata izvršila denacifikaciju, a da se, sa druge strane, Srbija „nije suočila sa svojom prošlošću“.

„Aleksandar Vučić me je u svojim propagandnim medijima opisao kao teroristički ološ. Istovremeno, srpski generali osuđeni za ratne zločine dobijaju mesto na Vojnoj akademiji nakon što odsluže kaznu zatvora u Beogradu. Šta treba da predaju tamo?“, upitao je Kurti.

Kurti ponavlja da Srbija „nije normalna zemlje“ jer se „nije distancirala od nasleđa diktatora Slobodana Miloševića“.

„Sada dodajte tome nedistanciranje od Vladimira Putina i njegovog rata u Ukrajini“, navodi Kurti, uz konstataciju da još od ubistva nekadašnjeg srpskog premijera, Zorana Đinđića, „mračne sile u Srbiji slave povratak“.

„Beograd traži odnos sa susedima sličan onome koji Moskva ima sa Ukrajinom i Belorusijom. Stoga je ovo naselje za nas bezbednosni rizik“, dodaje Kurti.

Upitan o mogućnosti izbijanja većeg sukoba poput 1990-tih godina, Kurti kaže da bi bilo neodgovorno reći da nema rizika od eskalacije.

„Od ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, videli smo pokazatelje panslovenske hegemonije, kao što su zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije. Čak i nekoliko stotina ljudi može prouzrokovati veliku štetu“, tvrdi Kurti.

Kaže da Srbija želi da Republiku Srpsku, Crnu Goru i Sever Kosova pretvori u interesnu sferu, tj. da, kako kaže, uradi isto ono što Rusija radi sa Belorusijom i Ukrajinom.

„Naš problem je što naši zapadni partneri veruju da se Srbija vodi samo oportunizmom, da čeka kraj Putinove ere i da će tada biti jasno orijentisana ka Evropi. To je naivno. Aleksandar Vučić više iščekuje povratak Donalda Trampa u Vašington nego kraj rata u Ukrajini. 80 odsto stanovništva ima pozitivno mišljenje o Vladimiru Putinu. Srbija sebe vidi kao deo panslovenske, pravoslavne sfere van Evrope“, ocenjuje Kurti.