Kurti: ‘Bosnizacije’ Kosova neće biti

Dokaz su, kako je naveo, nedavne napetosti na granici Srbije i Kosova, nakon čega su, kaže, kosovske snage bile prinuđene da reaguju. Dva meseca posle incidenta, Kurti tvrdi da odnosi Kosova i Srbije nisu ni bolji niti su lošiji“.

Navodi da imaju posla „sa državom koja ne priznaje Kosovo, koja je autokratska i naklonjena Moskvi. Sa druge strane, Kosovo je nezavisna i suverena država, ima svoj teritorijalni integritet, ali i mnogo problema“. A kao najveći problem, naveo je Srbiju. „Koja ne može ni da zamisli ni da prihvati Kosovo kao ravnopravnu državu-suseda“.

Ističe da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Rusija u svom susedstvu. „Entitet Republiku Srpsku pokušava da pretvori u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu“. Suštinski, ukazuje, Srbija ne priznaje državnost zemalja koje nisu članice EU – BiH, Crnu Goru, Kosovo, čak i Severnu Makedoniju.

„Naprotiv, ove države smatra privremenim i svim svojim kapacitetima se angažuje kako bi uništila njihovu državnost“. Kao glavne uzorke tenzija koje, kako kaže, Srbija proizvodi jesu – nedostatak demokratije i neuspeh u suočavanju sa prošlošću. „Ova dva unutrašnja defekta Srbija izvozi u region destabilizujući ga. U tom smislu, dijalog naše dve zemlje Srbija razume kao dijalog o statusu Kosova, o unutrašnjim pitanjima Kosova, a ne ono što je on zaista: dijalog o statusu naših odnosa i njihovoj normalizaciji.

„Da bi to prihvatila, Srbija mora mnogo da se promeni: mora se demokratizovati, uspostaviti vladavinu prava, suočiti se sa prošlošću“, kaže kosovski premijer. Povodom napetosti tokom poslednjih meseci i blokada i barikada kaže da su, prema informacijama njihovih institucija bezbednosti, u tome učestvovala „lica sa kriminalnim dosijeima“. Neki od njih, kaže, učestvovali su i u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori 2016.

„Rekao sam da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ne može od nas tražiti da mi sebe ne priznajemo. Želimo da uklonimo barijere, ali sve dok Srbija insistira na barijerama, na to ćemo zakonski odgovarati“, ističe Kurti i dodaje da su građani Kosova uvek zahtevali da se prema njima postupa onako kako Kosovo postupa prema građanima zemalja regiona.

„Tražimo ravnopravne međudržavne odnose, poštovanje univerzalnih prava i pravde među društvima. Drugim rečima, Republika Kosovo želi da njeni građani, preduzetnici, profesionalci, radnici budu tretirani jednako kao i građani ostalih zemalja – bez predrasuda, bez ometanja, s poštovanjem neophodnim za obavljanje njihovih životnih i profesionalnih aktivnosti“., građanskom ili nekom drugom državnom kontekstu“.

Nedavnu poruku Aleksandra Vučića da Srbija – „želi da ostavi dodatno vreme nekima u Prištini da promene svoje loše odluke, a ako ne budu želeli mi ćemo donosti mere u cilju zaštite interesa Srbije“ – Kurti kaže da nije razumeo.

„Kad god Srbija kaže da se brani, znajte da napada. U to smo se uverili u poslednje najmanje tri decenije“, naveo je Kurti. To smo videli, kaže, i u slučaju primene reciprociteta registarskih tablica i situacije koja je nastala na graničnim prelazima Brnjak i Jarinje. „Nažalost, Srbija je i tada reagovala nasilno, okupivši na granici trupe, uključujući tenkove T-72, oklopna vozila ‘Lazar’ 3 i višenamenska borbena vozila BOV M16 MILOŠ; istovremeno, angažovala je i ruske borbene avione MIG29, kao i helikoptere ruske proizvodnje za prekogranične letove“.

Navodi da Srbija troši mnogo više za vojsku nego pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno. „Uprkos tome, ona dobija pomoć i donacije od EU, bez obaveze da primeni evropske vrednosti. Umesto da bude demokratizovana, Srbija je militarizovana od strane Rusije i Kine“.

Kazao je i da se u odnosu na sve balkanske države, Kosovo najviše protivi politici i uticaju Ruske Federacije. Kosovske državne institucije u tom smislu tesno sarađuju sa međunarodnim partnerima, posebno sa EU, NATO-om i SAD-om, navodi Kurti za Pobjedu.

Ističe da je jasno da Rusija kontinuirano pokušava da oslabi EU, čak do tačke njenog raspada. „Kao što je Srbija nostalgična za Jugoslavijom, u kojoj je dominirala i u kojoj je devedesetih Slobodan Milošević komandovao jugoslovenskom vojskom, i predsednik Rusije je nostalgičan za vremenom SSSR-a, kada su sovjetske snage vladale zemljama Istočne Evrope.

Ta nostalgija za moći dodatna je sličnost između Rusije i Srbije, što povećava rizik za stabilnost Zapadnog Balkan. Ipak, verujem da će ti napori propasti. Dobro ih poznajemo i naši savezi i partnerstva sa Zapadom su nepokolebljivi“.

Povodom Zajednice srpskih opština na severu Kosova koju neki vide kao novu Republiku Srpsku na Balkanu, Kurti kaže da Zajednica srpskih većinskih opština nije integrisana u kosovski pravni i ustavni sistem.

Pored toga, Ustavni sud je, kaže, utvrdio da se samom idejom ZSO krše 23 člana Ustava Kosova, koji ne predviđa bilo kakvo teritorijalno povezivanje na etničkoj osnovi. „Takvu tvorevinu imamo u BiH: zove se Republika Srpska, izgrađena je u Dejtonu i služi Beogradu a ne Srbima. Beograd, dakle, sličnu tvorevinu želi i na Kosovu. U BiH imamo državu koja nije republika i unutar nje republiku koja nije država. Beograd u okviru Kosova želi Asocijaciju koja će se zvati republika, ali neće biti država. Nadam se da smo izvukli neke pouke iz prošlosti i ispravno proučavali i analizirali Srbiju i njenu politiku. Koju smo, nažalost, osetili i na vlastitoj koži“.

Ističe da dijalog Kosova i Srbije treba da se vodi o pravima i potrebama građana, a ne o teritorijalnoj razmeni. „Mi smo demokratska država i takvih rešenja neće biti na stolu. Moja pobeda na izborima pokazala je da narod Kosova ne želi podelu teritorija. Mislim da ni Srbi to ne žele. Podelu želi samo predsednik Srbije“.

Kurti primećuje da otkako je premijer Kosova, Vučić više ne spominje razgraničenje s Albancima i teritorijalna rešenja. „Umesto toga traži ‘bosnizaciju’ Kosova – autonomni srpski entitet u sklopu naše Republike kako bi od Kosova napravio nefunkcionalnu državu. Nije uspeo, naravno. Nema podele Kosova“.

Otvoreni Balkan više liči na Balkan koji je otvoren za uticaje sa istoka

Ne možemo imati Otvoren Balkan dok je Srbija zatvorena za Kosovo, dok ne prihvata naše putovnice, identifikacijske dokumente, diplome, svjedodžbe i kosovske pečate. Otvoreni Balkan više liči na Balkan koji je otvoren za uticaje sa istoka, posebno iz Ruske Federacije i Kine; otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince… Sve suprotno europskim vrednostima demokratije i vladavine prava. Na neki način, sa stajališta Srbije, Otvoreni Balkan podrazumeva da ostale zemlje Zapadnog Balkana ostanu otvorene prema Ruskoj Federaciji i Kini na način na koji je to Srbija. Kosovo se protivi toj nameri, insistirajući na tome da je Evropa naš kontinent, a EU naša sudbina.