Kako će zatvaranje srpskih institucija uticati na popularnost Kurtija?

Iako suverena zemlja ima pravo da interveniše protiv paralelnog sistema na svojoj teritoriji, naši sagovornici smatraju da se ove akcije ne smeju raditi u izbornoj kampanji niti policija sme biti u direktnoj vezi sa Vladom.

Vlasti u Prištini nastavile su sa zatvaranjem institucija na Kosovu koje rade u sistemu Srbije upadima u Poresku upravu Srbije i prostorije Dunav osiguranja osmog januara.

Kako su naveli iz Kosovske policije u slučaju Dunav osiguranja tužilac je otvorio predmet zbog “zloupotrebe privredne delatnosti”, dok je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja zatvarnje Poreske uprave prokomentarisao rekavši da su “kriminalne grupe lojalne agresivnoj Srbiji i ličnostima poput Vladimira Putina vršile iznudu i nezakonito prikupljale finansijska sredstva od građana Kosova”.

S obzirom na to da se zatvaranje dešava se samo tri dana pre početka predizborne kampanje za parlamentarne izbore na Kosovu koji su zakazani za deveti februar, postavlja se pitanje kakve političke posledice mogu imati ovi potezi vlasti u Prištini, odnosno da li će zatvaranje srpskih institucija uticati na popularnosti rejting trenutne vladajuće većine i premiejra Aljbina Kurtija.

Bilo je i većih akcija kada izbori nisu bili blizu

Urednik prištinske televizije ATV Ljeart Hodža za Danas ističe da će ovakve odluke itekako uticati na popularnost prištinske vlade i Kurtija, i to veoma pozitivno.

Ipak, on dodaje da ne može tvrditi da su deo same predizborne kampanje.

“Prvo zato što ta izborna kampanja nije još počela zvanično, počinje tek u subotu, a drugo, mnogo veće akcije i po broju hapšenih i po razmerama akcija su bile organizovane proteklih meseci kada izbori nisu bili toliko blizu”, kaže Hodža.

On podseća da su u pitanju policijske operacije, te da policija ne bi trebalo da bude povezana direktno sa političkim delom Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Vlade.

“Međutim u PR-u vladajuće partije to stoji kao jedna od jačih tačaka, i ne sumnjam da će se za to upotrebiti”, tvrdi naš sagovornik, ali dodaje da nema činjenica na osnovu kojih bi tvrdio da je postojala neka vrsta “predizborne koordinacije”.

Kurti nije želeo da se Srbi uključe u državu

Komentarišući akciju kosovske policije, politički analitičar Halil Matoši, za Danas kaže da je pravo Vlade da interveniše protiv paralelnog sistema druge države na njenoj teritoriji.

Ipak, dodaje on, ovakva intervencija nije smela da se izvrši u predizbornoj kampanji.

““Vlada Kurti 2” nema šta da ponudi Kosovarima, jer je nesposobna, a tu prazninu dopunjava pojačanjem etničkog nacionalizma, nastavljajući narativ o proširenju državnog suvereniteta na severu Kosova”, tvrdi Matoši.

Sa druge strane, dodaje on, nacionalizam predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada je preko „terorističke grupe Milana Radoičića“ “upao” na Kosovo povećao je Kurtijevu popularnost i detronizovao Srpsku listu.

“A neke od Kurtijevih akcija na severu države su doprinele popularizaciji Vučića, paradoksalno, i homogenizaciji srpske zajednice na Kosovu oko Srpske liste”, kaže naš sagovornik.

Matoši podseća da je nezavisnost Kosova proglašena na ustavnoj teritoriji, te da ju je priznalo 118 nacija sveta, uključujući i Sjedinjene američke države.

“Dakle, suverenitet na jugu i severu je zagarantovan, ali Ahtisarovsko Kosovo ima dodatne obaveze prema srpskoj zajednici koja živi na Kosovu”, ističe sagovornik Danasa i dodaje da je opravdanje Kurtiju pružila i “fatalna i neprijateljska greška” Vučića kada je povukao kosovske Srbe iz državnih institucija Kosova.

Zauzvrat, dodaje Matoši, Kurti je Srbima dao ozbiljan uslov – mini-referendum, što je smatra on, bio presedan, ali legalan.

“Mislim da premijer Kurti nije želeo da se Srbi uključe u državu, i time naneo je dvostruku štetu: ostavio oko 17 odsto teritorije bez predstavništva, dok je Kosovo stavljeno pod sankcije Evropske unije”, zaključuje sagovornik Danasa.

Podsetimo, gašenje institucija koje rade po sistemu Srbije ipak nije novost. Ono je počelo već ukidanjem dinara na teritoriji Kosova prošlog februara, a tokom 2024. godine zatvoreni su Privremeni opštinski organi, Pošta Srbije, trezor Narodne banke Srbije, Banka Poštanska štedionica, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije, Direkcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Kosovsko-Mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad iz Vučitrna, Direkcija za urbanizam, Direkcija za stambeni i poslovni prostor i Direkcije za građevinsko zemljište u Severnoj Mitrovici.