Kurti izgubio četvrtinu podrške: Zašto mu građani sve manje veruju?

Sagovornici Kosovo onlajna, kao neke od razloga zbog kojih je Kurti ostao bez podrške četvrtine građana, naveli su promenu kursa u dijalogu sa Srbijom i visoku stopu inflacije.

Duša
Na vanrednim parlamentarnim izborima u februaru 2021. godine Pokret Samoopredeljenje, pod vođstvom sadašnjeg premijera Aljbina Kurtija, dobilo je 48 odsto glasova, što je okarakterisano kao najveća pobeda na kosovskim izborima, s obzirom da je do tada vladajuća DSK dobila svega 13 odsto glasova.

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, koji je pre izbora bio na funkciji premijera manje od dva meseca, obećao je borbu protiv raširene korupcije i zastupao stav da u dijalogu sa Srbijom ne sme biti kompromisa.

„Ovo je bio referendum za pravdu, protiv zarobljavanja države i korupcije. Ovo je bez presedana na posleratnom Kosovu. Novi dan počinje sutra. Pred nama je mnogo posla i obaveza, jer je zemlja u krizi“, rekao je Kurti na konferenciji za novinare iz sedišta svoje stranke u Prištini, proglasivši izbornu pobedu.

Nakon objavljivanja konačnih rezultata, Kurtijevo Samoopredeljenje je u koaliciji sa Listom Gudžo u Skupštini Kosova dobilo stabilnu većinu koja mu i pripada s obzirom na ishod glasanja na izborima.

Kurti se vratio na mesto premijera, a prilikom ponovnog stupanja na funkciju dao je i mnoga obećanja. Od ekonomskog napretka, stabilnog Kosova, suzbijanja korupcije, prijema Kosova u međunarodne institucije pa sve do onog da neće prihvatati kompromise u dijalogu sa Srbijom i da je taj proces na šestom ili sedmom mestu njegovih prioriteta.

Istraživanje koje je UNDP uradio u maju 2021. godine pokazalo je da Kurti ima veliku podršku građana. Tada je nivo zadovoljstva građana njegovim učinkom bio 59,5 odsto.

Međutim, u novembru 2021. pao je na 53,2 odsto, dok je u aprilu 2022. na 52,6 odsto.

Najnovije istraživanje UNDP pokazuje najnižu ocenu zadovoljstva Kurtijevim učinkom od kada je preuzeo vlast. U novembru je 44,9 odsto anketiranih građana bilo zadovoljno njegovim učinkom.

Politički analitičar Alen Meta za Kosovo onlajn navodi da Kurtijeva promena kursa u dijalogu sa Srbijom, prihvatanje evropskog predloga,kao i inflacija koja je na Kosovu porasla protekle godine, utiče na to da sve veći broj građana bude nezadovoljan učinkom premijera Kosova.

On dodaje da su građani u istraživanju UNDP jasno stavili do znanja da su nezadovoljni izvršnim, zakonodavnim i sudskim institucijama.

„Na osnovu poslednjeg Pulsa javnosti jasno se vidi da je došlo do smanjenja zadovoljstva građana u ključne izvršne, zakonodavne i sudske institucije na Kosovu. Najveći pad ovih institucija se vidi u izvršnom kabinetu i premijeru, jedan sa smanjenjem od 18 odsto, a drugi sa smanjenjem od 15 odsto u odnosu na javni puls sproveden u maju 2021.godine“, izjavio je Meta.

Prema nejgovim rečima, nekoliko je razloga zbog kojih je Kurti izgubio čak četvrtinu svoje podrške, a jedan od njih je i način na koji postupa u dijalogu sa Srbijom.

„Na istraživanje se može posmatrati hipotetički, ali postoje neki aspekti koji su možda uticali na smanjenje zadovoljstva građana premijerom. Jedna od tačaka mogla bi da bude promena prioriteta vlasti sa fokusom na dijalog. Vast je dala obećanje da dijalog neće biti jedan od prioriteta, dok smo tokom ovog perioda videli suprotno“, rekao je Meta.

Kako je naveo, na smanjenje podrške Kurtija uticala je i opozicija koja se protivi sporazumu o normalizaciji odnosa i ZSO.

„Nesumnjivo, dogovori napravljeni tokom prošle godine, ali i razgovori o mogućim sporazumima su umanjili zadovoljstvo građana, i to iz dva razloga, jedan zbog prethodno datih obećanja premijera Kurtija, a drugo zbog podizanja glasa opozicije o evropskom predlogu, sa fokusom na Zajednicu srpskih opština, a kao rezultat toga, građani su promenili mišljenje o Kurtiju“, naglasio je Meta.

Istakao je da je ekonomska situacija i inflacija na Kosovu, još jedan od razloga, s obzirom da je Kurti po stpanju na vlast obećao ekonomski procvat.

„Još jedna stvar koja je možda uticala na smanjenje zadovoljstva građana Kurtijem, mogla bi biti inflacija. Ekonomska pitanja su uvek opipljivija za građane, a u ovom konkretnom slučaju svedoci smo povećanja osnovnih cena, čime svakako građani nisu zadovoljni. Kako je nezadovoljstvo poraslo možemo videti i u Indeksu zadovoljstva ekonomskim pravcem Kosova, ali i u Indeksu percepcije glavnih problema sa kojima se Kosovo trenutno suočava“, zaključio je Meta.

Politički analitičar Dušan Janjić smatra da Kurti gubi podršku prvenstveno zbog politike koju vodi, dodajući da je suština njegove politike reciprocitet.

„To se videlo još od lokalnih izbora 2021. godine a kao glavni razlog u toj politici je to što je on krenuo putem reciprociteta, što je i suština njegove politike a to znači odmeravanja snage ili sukobljavanja što je u julu i avgustu 2021. i novembru i decembru 2022. izazvalo talas strahovanja, nasilja, nepoverenja i kod albanskog stanovništva. Tada je on došao i u sukob sa američkom podrškom, što se može osetit i dan danas i što opozicija koristi a građani osećaju“, rekao je Janjić.

Janjić je dodao i da je opozicija na Kosovu sada mnogo bolje organizovana nego pre dve godine.

„Jedan od razloga je i to što je opozicija mnogo bolje organizovana nego što je bila pre dve godine. DPK je preživeo odlazak Hašima Tačija, DSK se se oporavio, tako da su te dve stranke sad došle na svoje. Što se tiče pristalica Samoopredeljenja oni su se zapravo rasuli, što su pokazali na protestu gde se videlo da Kurti nije više u stanju da podigne masu što je suština njegove politike“, navodi Janjić dodajući da iz svega toga proizilazi da će verovatno u septembru biti održani novi izbori.

Prema njegovim rečima, Kurti se nije opredelio za politiku normalizacije već za reciprocitet što je dovelo do ove situacije koja je čak i Albancima „smešna“.

Kako je dodao, Kurti je umesto razgovora sa predstavnicima Srba na Kosovu, fokusiran na odmeravanje snage sa predsednikom Srbije, što je, prema njegovim rečima, takođe uticalo na Kurtijevu reputaciju.

„On je ceo svoj fokus stavio na odmeravanje snage sa Vučićem umesto da održi sastanak sa Srpskom listom sa kojom se nije sastao od kada su izašli iz Vlade. On misli da jača državu time što menja Srbe u Skupštini, to nije odnos prema manjinama. On se fokusirao na Vučića i ovo je negativna posledica toga“, naglasio je Janjić.

Janjić se slaže sa Metom da je ekonomska situacija dobrinela takvom ishodu istraživanja.

„Ekonomska situacija na Kosovu je očajna. Tu su prvo doprinele takse Haradinaja pa onda nastavak sankcija reciprociteta u ekonomiji a mnoge kompanije i privrednici su živeli od te vrste razmene sa Srbijom.Takođe dovođenje stranih kompanija na silu se pokazalo kao poskupljenje cena a nije bilo ni organizovanog odgovora ni na pandemiju Kovida a posebno u oblasti ekonomije jer nema politike oporavka. Imamo ono što je činjenica a to je odliv građana sa Kosova“, zaključio je Janjić.