Kurti je očigledno izgubio živce: Koje korake bi EU trebalo da preduzme da olakša dijalog Beogarda i Prištine?

Među glavnim akcijama je nalaženje rešenja za Zajednicu opština sa srpskom većinom, EU treba da traži druge alternative.

Pitanje Kosova i Srbije uvršteno je među deset slučajeva koji, prema ovoj međunarodnoj organizaciji, rizikuju rat ili eskalaciju 2024. godine. Ova grupa je u svom izveštaju navela da je Vlada Kosova od 2021. godine „podgrejala“ situaciju u četiri opštine sa srpskom većinom na severu zemlje odbijanjem da Srbima dodeli veću autonomiju. Prema MKG, druga prepreka je odbijanje Srbije da prizna Kosovo.

“Nakon što su ovi sporovi ostali nerešeni, Srbija i Kosovo su primenili oblik preklapanja suvereniteta na severu – Srbija pruža obrazovanje i zdravstvenu zaštitu za svoje stanovnike, a Kosovo je odgovorno za vladavinu prava i sudove – ali Kurti je očigledno izgubio živce zbog ovog aranžmana. Između ostalog, raspoređivao je u regionu teško naoružanu policiju, stavio embargo na srpske proizvode za potrebe građana, proterao srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute. Njegova vlada je ove korake delimično opravdala navođenjem bezbednosnih pretnji, poslednji put u slučaju srpskih paravojnih jedinica za koje je utvrđeno da donose vojno oružje iz Srbije u septembru 2023.“, navodi se u izveštaju.

U ovom izveštaju, emigracija kosovskih Srba se takođe posmatra sa zabrinutošću.

Kako je navedeno, priča se da je njih 10 odsto tokom proteklih godina napustilo Kosovo.

Međunarodna krizna grupa saopštila je da će prema prognozama na Kosovu za osam godina ostati samo jedna trećina Srba koji su sada. Prema ovoj organizaciji, nepriznavanje od strane Srbije i odbijanje Kosova da pruži mogućnost samouprave Srbima su dva problema koja pokreću emigraciju.

Kako bi olakšala dinamiku između Kosova i srpskog stanovništva, prema ICG-u, Evropska unija treba da podstakne Prištinu da preusmjeri policiju i koristi je za potrebe Srba na sjeveru, kako specijalizovane jedinice ne bi svakodnevno policije i umesto toga njen fokus na bezbednost granica. Od Kosova je takođe zatraženo da pošalje više policije koja govori srpski na severu.

U drugoj tački se navodi da EU mora da obezbedi da se potrebe srpske zajednice na Kosovu, posebno za zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, moraju zadovoljiti.

“Ako se to ne može uraditi u okviru delimične autonomije o kojoj se raspravlja za opštine sa srpskom većinom (koju Srbi nazivaju „zajednicom“, a Albanci „udruženjem“), onda EU i države članice moraju da izvrše pritisak na svoje stranke da razviju alternativu. načine za postizanje istog cilja“, navodi se u ovoj tački.

Druge dve tačke su za “ublažavanje” mera bezbednosti na severu. ICG je saopštila da EU treba da zahteva uklanjanje specijalnih jedinica, obećavajući ukidanje sankcija i da Kosovo sarađuje sa KFOR-om na zaustavljanju šverca oružja.

ICG je međunarodna nevladina organizacija koja djeluje od 1995. godine. Cilj joj je spriječiti ratove. Ova organizacija je u prethodnim izveštajima navela da je najbolje rešenje za odnose Kosova i Srbije priznanje Kosova od strane Srbije u zamenu za garanciju „suštinske samouprave srpske manjine“.