Foto: EPA/ ARMANDO BABANI (arhiva)Lider pokreta Samoopredeljenje sa Kosova Aljbin Kurti izjavio je da se zalaže za politiku punog reciprociteta prema Beogradu i da se ne slaže sa ukidanjem taksi na robu iz Srbije, kao ni sa političkom trgovinom kojom bi Kosovo za ukidanje carina od Evropske unije dobilo liberalizaciju viznog režima.
„Zaista nisam za to da se te carine ukinu, ali bi mi bila draža politika punog reciprociteta. Srbija, na primer, ne prihvata naše registarske tablice niti proizvode na kojima kao mesto porekla piše ‘Made in Kosova’. To je apsurdno i dokle god proizvodi sa našom oznakom nisu dozvoljeni u Srbiji, ne bi trebalo ni ovde da bude dozvoljena prodaja robe iz Srbije“, rekao je Kurti u intervjuu za nemački dnevni list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
On je, međutim, dodao da je jedan od rezultata taksi na robu iz Srbije posredno bilo i nešto što nema veze sa ekonomijom, a to je da su doprinele da „sa stola bude skinuta nesrećna ideja razmene teritorija između Srbije i Kosova“.
Na sugestiju da su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju ponudili da se zauzmu za ukidanje viznog režima za Kosovo ako on ukine takse na srpsku robu, Kurti je rekao da nije pristalica te vrste trgovine.
„Reč je o tome da se u ovoj zemlji suzbije korupcija. Kako bi svako u EU mogao da se uveri da je Kosovo započelo novo poglavlje. Ispunili smo svih 96 uslova Evropske komisije za ukidanje viza, pa ipak je Kosovo u mnogim zemljama na zlom glasu. Sa tim treba da se izborimo. Utisak koji o nama postoji u glavnim gradovima nije dobar. Treba u sopstvenom interesu da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije“, rekao je Kurti.
On je ocenio da je pravosudna misija EU na Kosovu Euleks naizgled imala za cilj izgradnju struktura pravne države, ali da je „prava misija Euleksa bila kratkoročna politička stabilnost“.
„Govorilo se o pravnoj državi i pravdi, a zapravo se radilo samo u kratkoročnoj stabilizaciji ovdašnjeg političkog poretka. Time što se Kosovu uskraćuje vizna liberalizacija, ne kažnjava se politička elita zemlje, već običan narod“, rekao je Kurti.
Navodeći da Kosovo vidi kao zarobljenu državu, lider Samoopredeljenja je naglasio da su u to zarobljavanje države umešani državno tužilaštvo, policija, kompletno pravosuđe, tajne službe i pojedini preduzetnici.
Kurti je dodao da je spreman da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, i protiv monopola oligarhije na Kosovu, ali da je, da bi ta borba bila uspešna, potrebna podrška međunarodne zajednice.
Upitan kako, ako bude izabran za premijera, zamišlja kohabitaciju sa predsednikom Hašimom Tačijem kojeg je označio kao glavnog odgovornog za zarobljavanje kosovske države, Kurti je rekao da to „svakako neće biti jednostavno“.
„Najbolje bi bilo kada bi se gospodin Tači povukao sa mesta predsednika i uopšte iz politike. Taj predsednik je raspravom o razmeni teritorija upropastio ugled naše države. Posle oslobođenja od srpske okupacije 1999. godine i proglašenja nezavisnosti 2008. godine, poteban nam je i treći rez, u kojem će korumpirani političari poput Tačija biti uklonjeni iz javnog života ove zemlje“, ocenio je Kurti.
Prema njegovim rečima, korumpirani političari u Prištini spremni su da, kako bi zaštitili svoje bogatstvo, ugroze i tradicionalno dobre odnose Kosova i SAD.
„Američka ambasada u Prištini bila je u prošlosti redovno merodavni faktor prilikom formiranja kosovskih vlada… Tako je bilo, ali u poslednje vreme naši su vladajući političari dokazali da su u stanju da upropaste i u suštini odlične odnose Kosova sa Sjedinjem Državama, samo da bi spasili svoju korumpiranu politiku. Kada je u pitanju njihov novac i njihovo bogatstvo, postaju neposlušni i prema SAD. Kakvo iznenađenje…“, rekao je Kurti.
Upitan za zalaganje Samoopredeljenja za ujedinjenje Kosova i Albanije, Kurti je rekao da „poštuje i voli“ Kosovo, ali da su njegov jezik, kultura i istorija albanski, te da je reč o jednom narodu sa dve države, i da bi i dalje voleo kada bi postojala mogućnost održavanja referenduma na Kosovu i u Albaniji o ujedinjenju.
„Ustav nam zabranjuje priključenje nekoj drugoj državi. To je u suprotnosti sa drugom odredbom istog ustava, u kojoj je Kosovo definisano kao suverena država. Zato bismo voleli da imamo pravo na takav referendum. Ali nećemo zbog toga započinjati novi balkanski rat. Želimo da to postignemo na miran, demokratski i ustavan način“, rekao je Kurti.
Kurti se, ipak, nije saglasio sa ocenom da bi Samoopredeljenje moglo da se opiše kao levičarska nacionalistička partija.
„Mi smo socijaldemokratska partija. Ako kod nas nalaze tragove patriotizma, to je pre antikolonijalni patriotizam. Nema nikakve veze sa onom vrstom nacionalizma kakvog danas tako često vidimo u EU. Reč je o ravnopravnosti“, rekao je lider Samoopredeljenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
