Kurti kvari planove o modelu dve Nemačke kao rešenju za Kosovo

Problem načelno dogovorenog, a nepotpisanog i neobjavljenog sporazuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića i odlazećeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija jeste u tome što Hoti uskoro neće biti premijer vlade u Prištini, a njegov naslednik na funkciji, Aljbin Kurti će tražiti da proces pregovaranja sa Beogradom krene ispočetka, bez ustupaka Prištine, i za to će imati podršku Sjedinjenih Američkih Država, kažu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući u poslednje vreme više puta iskazanu želju zvaničnog Brisela da u skorije vreme, odnosno do kraja ove godine, konačno bude raspleten “kosovski čvor”.

Naši izvori potvrđuju tvrdnje koje je specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu Miroslav Lajčak izneo u nedavnom intervjuu za list Danas da je u julu 2020. Unija postigla dogovor “o svim parametrima i elementima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem”, te da je “ono što je potrebno da uradimo upravo sada jeste da pregovaramo suštini”.

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, dogovor koji pominje Lajčak bio bi nalik modelu dve Nemačke, predlogu koji je bio u igri pre nego što se  “na stolu” našla ideja razgraničenja, odnosno podele Kosova. Kako preciziraju diplomate, nakon što je podela sklonjena sa “briselskog stola”, umnogome zbog protivljenja Nemačke, “u igru” je pre izvesnog vremena vraćen pomenuti plan, što bi, u praksi značilo da Beograd i Priština normalizuju odnose, ali da Srbija zvanično ne prizna Kosovo, kao i da  srpske vlasti prestanu da “koče” članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije.

Zauzvrat, Priština bi trebalo da  ispuni svoju davnašnju obavezu koja se odnosi na formiranje  Zajednice srpskih opština. Ali, kako se ističe, navedena zamisao je ozbiljno dovedena u pitanje nakon pobede Samoopredeljenja, predvođenog Kurtijem, na nedavnim parlamentarnim izborima na Kosovu.

“S Kurtijem će biti mnogo teže postići kompromis i sporazum, nego sa Hotijem, koji je bio znatno mekši pregovarač”, poručuju naši izvori, dok neki od njih podsećaju da se Kurti “neskriveno” zalaže za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, “a i teško je očekivati da bi pristao na dogovor koji ne sadrži klauzu po kojoj Srbija eksplicitno priznaje Kosovo kao državu”.

Komentarišući poruke koje ovih dana učestalo stižu iz sedišta EU da je potrebno pronaći rešenje za Kosovo posle decenije pregovaranja, te da bi bilo dobro da se to desi što pre, diplomate konstatuju da je to “briselska mantra koja se često ponavlja”.

“Stalno se određuju neki rokovi, koji se potom ne poštuju. Ovaj proces pregovaranja može da traje, ne deset godina, nego još decenijama, što se vidi na primerima palestinskog pitanja, kiparskog problema, Zapadne Sahare, Pridnjestrovlja u Moldaviji, Osetije i Abhazije u Gruziji, Nagorno-Karabaha  i nekih drugih neuralgičnih sporova na tlu Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike. Ako nema volje, ideja i spremnosti na ustupke, i kosovski čvor neće se rasplesti tako brzo. Hrvatska je primljena u EU, a u tom trenutku nije rešila teritorijalne sporove sa tri suseda: Slovenijom, Srbijom i Crnom Gorom. I Kipar je, iako podeljen, primljen u EU”, preciziraju izvori Demostata.

Govoreći na temu očekivanja Evropske unije, uključujući poruke koje je javnosti poslao Miroslav Lajčak, Franc-Lotar Altman, nemački univerzitetski profesor i politikog, navodi za Demostat: ”Bojim se da su takve izjave u ovom trenutku samo pusta želja”.

– Kažem “pusta želja” jer je već odavno trebalo da dođe do konačnog sporazuma, ali ne vidim, ni u Beogradu ni u Prištini, neophodnu spremnost da se kreće u pravcu dogovora. Bilo bi potrebno da EU jače “pritisne” predsednika Vučića, što znači da bi trebalo da mu ponovo stave do znanja da je na kraju dana za dobijanje članstva u Uniji nužan konačni sporazum, ali u samoj EU postoje mnogi glasovi koji sumnjaju u to da bi Srbija pod Vučićem mogla da bude primerna članica, koja će prihvatiti sve osnovne vrednosti i pravila ove zajednice. Takav spekticizam zaista nije od koristi onim političarima koji žele da “gurnu” Srbiju u pravcu sporazuma o Kosovu, koji bi, potom, otvorio vrata za dalji napredak Srbije prema EU. Stoga, Brisel, i većina država članica EU očekuju od Beograda dve stvari – najpre, suštinska poboljšanja u smislu sprovođenja potrebnih reformi u pravosuđu i slobodi izražavanja, što, na prvom mestu, znači slobodu medija, a drugo – jasnu volju da konačno prihvati da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Iluzorno je očekivati da će se Priština vratiti pod bilo kakvu vrstu hegemonije Beograda! Dakle, ako želi da se pridruži EU, Srbija mora da dođe do konačnog sporazuma, smatra Altman.