Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKIJa sam svestan pritisaka koje doživljavaju Srbi sa Kosova od paralelnih struktura Srbije na Kosovu, od kojih je jedna i Srpska lista, ali srpska zajednica na Kosovu trebalo bi da stekne snagu i da se prestroji iza umerenijih srpskih stranaka i političara na Kosovu, rekao je u intervjuu za NIN lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.
On je naveo da misli na stranke poput Srpske liberalne stranke Slobodana Petrovića ili Progresivne demokratske stranke Nenada Rašića, i da tako glasa za svoju budućnost, za integraciju, razvoj i puna građanska prava.
Za Kurtija je Zajednica srpskih opština (ZSO) „mrtvo slovo na papiru“.
On je to objasnio rečima da je Ustavni sud Kosova 23. decembra 2015. godine proglasio da je ZSO u suprotnosti sa ustavom Kosova čak u 23 člana.
Pritom, kako je rekao, nijedan Srbin sa Kosova nije protestovao, nego samo Beograd.
„Reciprocitet znači da Beograd bude zadovoljan time što bi Srbi na Kosovu imali svoj Nacionalni savet kao Albanci u Preševskoj dolini. Mi ne znamo šta Srbi na severu Kosova zapravo misle i hoće jer im paralelne strukture koje su nasleđe Miloševića ne dozvoljavaju da misle, a nas da ih čujemo“, izjavio je Kurti.
Prema njegovim rečima, s druge strane, Republika Srpska ne može da prevaziđe traumu svog porekla, to jest genocid u Srebrenici, jer se to nije desilo u 19. veku nego pre manje od četvrt veka.
Ideja o ZSO se ne može ostvariti zato što je protivustavna, poručio je Kurti i dodao da sva svoja građanska i nacionalna prava Srbi sa Kosova mogu i treba da ostvare kao ravnopravni građani kroz institucije „naše republike“.
„Ja sam spreman i voljan da čujem zahteve o pravima građana, ali ne apetite Beograda o teritorijama“, objasnio je lider Samoopredeljenja, koje je osvojilo najviše glasova na proteklim kosovskim izborima.
On je dodao i to da će njegova vlada ukinuti taksu i uspostaviti puni reciprocitet sa Srbijom.
„Zato što je to normalan način bilateralnih odnosa jer ako roba sa obrascem u kome piše Republika Kosovo ne može ući u Srbiju, onda neće ni srpska roba moći da uđe na Kosovo“, ocenio je Kurti.
Na konstataciju da je diplomatska akcija Srbije, koja je dovela do povlačenja priznavanja Kosova, smanjila broj članica Ujedinjenih nacija (UN) koje bi glasale u korist kosovskog članstva u toj organizaciji, Kurti je rekao da je „upravo takvo ponašanje Srbije“ bio razlog uvođenja tarife na robu.
„Moramo staviti do znanja državnom vrhu Srbije da takvo ponašanje ne može dovesti do početka novih pregovora, a još manje do dogovora ili primirja“, rekao je Kurti.
On je ocenio da Srbija mora da preuzme odgovornost i dodao da će za to tražiti i pomoć međunarodnih partnera.
„Treba nam zvanična izjava Srbije da neće raditi protiv učlanjenja Kosova u međunarodne zajednice“, izjavio je Kurti za NIN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
