Kurti o Bici za Košare: OVK napala da razbije granicu Albanije i Kosova, Srbi se borili za zemlju koja nije njihova

Sa srpskim izvorima i načinom na koji se sagledava bitka na granici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Albanije, slaže se samo u jednom – bila je to žestoka bitka sa mnogo žrtava na obe strane.

U sećanju dva naroda to je jedna bitka sa dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“. Za druge „poslednji udarac srpskom genocidnom režimu“ i „uklanjanje nepravedne granice između Albanaca“. Svaka strana slavi svoje heroje, oplakuje žrtve, a one druge naziva zločincem, odnosno teroristom.

U Srbiji 24 godine od početka Bitke za Košare dan prolazi uz statističko podsećanje medija, bez vidljivijih osvrta zvaničnika, ako se izuzme Vojska Srbije.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović prisustvovali su danas obeležavanju Dana početka agresije na karaulu „Košare“ u Domu Vojske Srbije.

U Prištini je drugačije. Danas se na Kosovu obeležava i Dan ustavnosti pa se neretko dve godišnjice povezuju uz glorifikaciju.

U nastavku objavljujemo prevod obraćanja kosovskog premijera povodom 24. godišnjice ove bitke:

Danas se sećamo ranog jutra 9. aprila 1999. godine, kada su vojnici Oslobodilačke vojske Kosova napali srpsku vojsku, sa ciljem da razbiju granicu između Republike Albanije i Jugoslavije.

Akcija vojnika OVK imala je tri cilja na položajima srpskih vojnika: bazu „7. jul“, „Raša e Košare“ i vrh „Glava“. Pucnji ispaljeni tog dana, ovde pre 24 godine, započeli su borbu u onome što je sada poznato kao Bitka na Košarama.

Tokom dva meseca, od 9. aprila do 10. juna 1999. godine, hiljade vojnika OVK učestvovalo je u žestokim borbama sa srpskim trupama, što je rezultiralo velikim brojem mrtvih i mnogo ranjenih na obe strane. U borbama tih dana stradalo je više od 100 vojnika Oslobodilačke vojske Kosova, a još više je bivalo povređeno. S druge strane, poginulo je preko 100 pripadnika srpskih snaga, a tri puta više ih je ranjeno.

Vojne kontraofanzive Srbije 14. aprila usmerene na vrh „Glava“, kao i 6. do 11. maja u pravcu Raše i Košare, bile su neuspešne pred vojnicima OVK koji su uspeli da održe svoje položaje. U ovim borbama vojnicima OVK je pomagala albanska vojska, odnosno Kukeška divizija, pošto je granična zona na srpske artiljerijske napade odgovarala artiljerijskim topovima. Iz vazduha, vojnici OVK su imali koristi od vazdušnih udara NATO-a na srpske položaje, u kojima je ubijeno 16 srpskih vojnika i ranjeno preko 40 drugih.

Među jedinicama OVK bilo je i stranih dobrovoljaca koji su se pridružili našoj pravednoj borbi za slobodu, među kojima je bilo i heroja palih za Kosovo. U međuvremenu, tokom borbi, uvidelo se da među srpskim snagama ima i ruskih plaćenika.

U istoriji rata za oslobođenje Kosova, Bitka na Košarama se može posmatrati i kao panorama svih bitaka, u kojoj se iščitavaju zajedničke karakteristike obe zaraćene strane: Oni iz Oslobodilačke vojske Kosova kojima su u borbi za oslobođenje Kosova od Srbije pomagali braća vojnici iz Albanije, kao i koja je svojom pravednom borbom za slobodu u ovom slučaju dobila i podršku stranih dobrovoljaca, ali pre svega NATO alijanse koja je ubrzala potpuno oslobođenje Kosova. S druge strane, onima koji su se borili u nepravednoj bici i za zemlju koja nije bila njihova, srpske snage za koje je bitka na Košarama bila pakao na zemlji.

Uz svoju veličinu u borbi, trupe i teritorijalni obim, bitka na Košarama je jedna od najvećih i najvažnijih u našoj borbi za slobodu. Bitka na Košarama je garantovala Oslobodilačkoj vojsci Kosova jednu od najposebnijih zasluga u ratu, a to je razbijanje granice između Republike Albanije i Jugoslavije, uspostavljene 1913. godine i obnavljane nekoliko puta tokom godina, što je Albance razdvojilo skoro jedan vek.

Od tog vremena iz rata, to je omogućavalo prolaz naoružanja i dobrovoljačkih trupa OVK sa teritorije Republike Albanije na Kosovo. Međutim, nakon završetka istovremeno sa samim ratom, ova bitka je fizički ujedinila Albance.

Među počastima herojima palim za slobodu danas izgovaramo slavu palima u bitkama na Košarama, kao i počasti ranjenicima koji su od tada do danas nosili rane rata za slobodu Kosova. Uspomene i istorija, počasti i ponos!