Kurti o sporazumu sa Beogradom: Imamo manje od dve godine, Kosovo je „više nezavisno od Srbije“

Ovaj intervju je iskoristio i kako bi Beograd označio kao faktor destabilizacije na Balkanu, ali i na Kosovu putem „ilegalnih struktura“ na Severu. Takođe, nije propustio priliku ni da još jednom naznači da Srbija želi da „napadne Kosovo“, te je sa svim tim povezao Rusiju.

„Neodgovorno je da se ne uzme u obzir mogući napad Srbije“

Svoj odgovor na pitanje o navodima da rat u Ukrajini ugrožava mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu upravo je počeo optužbama na račun Srbije zbog saradnje sa Rusijom, nazivajući je „klijentskim režimom“ Kremlja.

Kazao je da je nakon invazije Ukrajine u Srbiji povećana popularnost Putina, te da Srbija investira u vojnu opremu iz Belorusije, Rusije i Kine, kao i da sprovodi vojne aktivnosti zajedno sa Rusijom. I danas je pominjao baze Vojske Srbije u kontekstu pretnje Kosovu.

Na konstataciju novinara da nije bilo signala da će ih Srbija „upotrebiti“, da su na Kosovu NATO trupe i pitanje šta je tu zapravo pretnja, Kurti je poručio da je neodgovorno da se ne uzme u obzir mogućnost napada.

„Nikada nisam rekao da se plašimo… Trebalo bi da budemo veoma oprezni i budni“, poručio je Kurti uz podsećanje na 1999, i konstataciju da je tada NATO „sprečio genocid na Kosovu“.

„Ne možemo da isključimo njihovu spremnost da napadnu Kosovo u budućnost“, dodao je Kurti.

Uz podsećanje da je Evropska unija pozvala Beograd i Prištinu avgusta meseca da ne podižu tenzije ratnom retorikom i opasnim izjavama, Kurtiji je upitan da li smatra da se ponašao neodgovorno?

„Naravno da nisam“, odgovorio je, uz konstataciju da je samo „ukazivao na činjenice“, još jednom se osvrnuvši na odnos Beograda i Moskve i saradnju kako ekonomsku, tako i vojnu kroz nabavke vojnih sistema i aviona.

Uz takođe ponovnu konstataciju novinara da nema naznaka da je Srbija planirala da koristi išta od toga, kosovskom premijeru je postavljeno pitanje „da li misli da je sve otišlo predaleko“, a s obzirom na to da su Beograd i Priština nastavili da se raspravljaju u toj meri da je NATO najavio da će intervenisati ukoliko stabilnost bude bila ugrožena.

Paralelne strukture „hapse mir i bezbednost“; Kosovo je mnogo više nezavisno od Srbije

Kurti kaže da „nije fer“ staviti njegovu vladu i Beograd u istu rečenicu. Sa druge strane, dodaje da je „Kosovo nezavisno“ i da mora da sprovodi zakon na celoj teritoriji, uključujući i Sever gde su, kako dodaje, „pojedine ilegalne paralelne strukture aktivne“.

„Srbija je pokušavala da destabilizuje Kosovo i 31. jula ove godine. Oni su podigli 13 barikada sa određenom spremnošću za borbu njihovih ljudi koje drže na platnom spisku od 1999. godine i naoružali su ljude kako bi sprečili slobodu kretanja i sprovođenje zakona“, kazao je Kurti.

Podcrtava da su mir, stabilnost i sigurnost ugroženi od strane „ilegalnih struktura Srbije“.

One se sastoje od, dodaje, ljudi koji su takođe na crnoj liste američkog trezora, a za kojima su ujedno raspisani nalozi za hapšenje od strane Kosovske policije.

„Kosovo je mnogo više demokratska država od Srbije i mnogo više nezavisna država od Srbije. Tako da staviti moju vladu i Beograd u istu rečenicu, nije fer“, zaključuje Kurti.

Srbija „nije normalna zemlja“ i odnosi Beograda i Prištine „nisu normalni“

Na pitanje da li šanse Kosova za ulazak u EU blede ukoliko ne ispoštuje rok o normalizaciji odnosa sa Beogradom, kosovski premijer je odgovor započeo konstatacijom da je Kosovo „normalna demokratska zemlja“, a da Srbija to nije.

„Čak i prema Fridom Hausu tamo vlada hibridni režim, što je eufemizam za autokratiju“, naglasio je.

Sa druge strane, Kurti priznaje i da odnos između Beograda i Prištine „nije normalan“.

„Moramo da ga normalizujemo i dijalog u Briselu je put napred. Ovaj dijalog mora da se zaključi pravno-obavezujućim sporazumom u čijem je centru uzajamno priznanje. Ne možemo da imamo održiv i pravedni sporazum bez uzajamnog priznanja u centru“ , kazao je Kurti.

Na konstataciju novinara da će se prozor mogućnosti zatvoriti za kraće od dve godine, kosovski premijer je takođe priznao da nema previše vremena, te da je ovo razdoblje „nepredvidivosti i opasnosti“.

„U vezi sa tim nisam siguran ni da imamo dve godine. Trebalo bi da to učinimo što pre. Spreman sam da se kreativno i konstruktivno angažujem kad god nas pozovu iz Brisela“, poručio je Kurti.

O ZSO: Protivim se „bosnizaciji Kosova“

On je još jednom ponovio da neće da dozvoli „bosnizaciju Kosova“, podsetivši na svoje akcije i protivljenja sporazumu o Zajednici srpskih opština dok je bio opozicija.

„Protivio sam se ZSO zato što je 90-tih godina Srbija radila to isto u Bosni i Hercegovini i to je sama istorija Republike Srpske koja podriva teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Mi nećemo da dozvolimo bosnizaciju Kosova“, naveo je Kurti.

„Izbori na Kosovu u organizaciji Srbije nisu prihvatljivi zato što Kosovo nije deo Srbije“

Kurti je za Dojče Vele ujedno kazao da je Kosovo primer toga da razvoj ekonomije i demokratije „idu ruku pod ruku“.

Novinar Dojče Velea međutim, upitao ga je zašto je onda i da li je „bilo vredno“, to što je ove godine zabranio i onemogućio Srbima da glasaju na Kosovu na srpskim parlamentarnim izborima.

„Izbori na Kosovu u organizaciji Srbije nisu prihvatljivi zato što Kosovo nije deo Srbije“, poručio je Kurti, navodeći ujedno da praksa koja se primenjivala u prošlosti nije dobra kao i, kako je kazao, mnoge druge stvari.

„Sada je mnogo bolje zato što uspostavljamo princip reciprociteta. On dolazi kao izvođenje koncepta jednakosti. Reciprocitet znači jednakost. Nismo protiv Srba, ali ne možemo da dozvolimo Srbiji da destabilizuje i kontroliše Kosovo tako što manipuliše i instrumentalizuje Srbe sa Kosova koji su naši građani“, zaključio je Kurti.