foto EPA-EFE/ERMAL METAPremijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da zvanična Priština treba da bude srećna što Vlada ne zavisi od Srpske liste jer bi do sada već bilo izglasano nepoverenje. Podnoseći izveštaj poslanicima parlamenta o toku dijaloga sa Beogradom, Kurti je rekao da su građani na izborima 2021. masovno glasali za novi pristup dijalogu.
„Građani su glasali za novi pristup dijalogu. Kritika je dobrodošla, ali u isto vreme morate jasno razumeti pravednost i korisnost ovog novog pristupa. Da smo kao prethodne vlade, koje su zavisile od Srpske liste, verovatno bi posle ovih akcija koje smo preduzeli bilo izglasavanja nepoverenja. Ali to nije moguće. Treba da budemo srećni što Vlada ne zavisi od Srpske liste, što smo nezavisni od nelegalnih struktura koje su imale za cilj uništenje zemlje“, rekao je Kurti.
Dodao je da se komunikacija sa lokalnim Srbima nastavlja i da je imao sastanke sa nevladinim organizacijama i građanima.
Kurti je rekao da lokalni Srbi nemaju ništa protiv kosovskih institucija i kao dokaz za to naveo da je kosovska policija izrekla 1.800 opomena zbog tablica, na koje „nije bilo pritužbi i incidenata“.
Kosovski premijer je rekao da policija ne radi ništa protivzakonito ili vanredno jer ispunjava svoje zakonske obaveze da proširi suverenitet.
„Policijske operacije nikada nisu rađene zbog etničke pripadnosti ili određene zemlje. Policija svakodnevno sprovodi zakon i svoju misiju vladavine prava. Policija je napadnuta kao nikada do sada na severu, ali je uspela. Zauvek sam zahvalan za ovaj požrtvovan posao koji su uradili. Policiju nikada nisu ometali lokalni Srbi. Policija se suočila sa ostavkama koje je orkestrirao Beograd“, dodao je on.
Kurti je rekao da Srbi u ostavci, koji žele da se vrate na svoja radna mesta, treba to da urade putem prijava na konkursima.
„Njihova ostavka je bila politička. Svako pismo ostavke imalo je isti tekst. Svi su dali ostavke iz moralnih razloga. Tamo gde postoji vakuum, moraju postojati nove aplikacije. Politička ostavka ne može biti praćena političkim pozivima na povratak. Oni koji žele te poslove treba da se prijave na profesionalan način“, rekao je Kurti.
Haradinaj pozvao Kurtija da započne dijalog sa Srbima
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj pozvao je danas Vladu i premijera Aljbina Kurtija da započnu dijalog sa Srbima sa Kosova u cilju njihovog povratka u institucije koje su napustili zbog odluke vlasti u Prištini o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama.
Haradinaj je na sednici Skupštine Kosova, gde je predstavio rezoluciju ABK o stanju posle tenzija izazvanih zbog najavljene preregistracije, ocenio da je trenutna politička i bezbednosna situacija na Kosovu „među najgorim“ od 1999. godine.
„Nažalost, postupanje institucija nije u skladu sa nastalom situacijom. Premijer zemlje, umesto što ignoriše zahtev međunarodne zajednice, počeo je u fazama primenu odluke kojom se Srbiji pruža prilika da se predstavi kao žrtva“, rekao je Haradinaj.
Lider ABK je pozvao i na održavanje višednevnog samita u SAD, posvećenog razgovorima o „međusobnom priznanju sa Srbijom“.
DSK: Premijer prihvatio ZSO
Predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku ocenio je danas da je dogovorom sa Beogradom o registarskim tablicama, premijer Aljbin Kurti prihvatio stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Abidžiku je na sednici Skupštine Kosova ocenio da dok „premijer govori o bezbednosti i kriminalu, na više od 17 odsto teritorije Kosova nema policije, tužilaca, sudova, osnovnih službi“.
„Kada čujete stavove Vlade, stičete utisak da živite u paralelnom univerzumu. Od čega se zemlja održava, govorima iz Prištine“, upitao je lider DSK.
Podsetio je da u dokumentu o sporazumu o registarskim tablicama piše da obe strane moraju da sprovedu dogovore postignute u dijalogu.
„Prihvatili ste formiranje ZSO. Možda postoje sumnje u to koliko je to dobro, da li je dobro, ali vi ste to prihvatili. Ovo je istina paralelnog univerzuma koji stvarate“, rekao je Abdidžiku.
DPK: Održimo zatvorenu sednicu
Poslanik Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj predložio je održavanje zatvorene sednice parlamenta o situaciji na severu Kosova, posle tenzija oko registarskih tablica.
Ocenio je da je situacija u opštinama na severu „na najnižoj političkoj tački poslednjih godina“ a da je 5. novembar, kada je postignut dogovor o tablicama, „najgori datum u savremenoj istoriji Kosova“.
„To nije samo vakum, već politički ponor gde su opštine Kosova bez gradonačelnika, gde su skupštine bez odbornika, gde je policija bez policije. Sve što je izgrađeno od proglašenja nezavisnosti je propalo“, rekao je Hodžaj.
Dodao je da situacija na severu Kosova „uvek bila složena“, ali da je posle 5. novembra došlo do „državnog kolapsa“.
„Premijer ne treba da nam kaže koliko paragrafa ima saopštenje EU, već da nam kaže koliko je državnih zvaničnika podnelo ostavke“, rekao je Hodžaj.
Lider DPK je ocenio da je Kurti napravio „istorijske greške“ po više pitanja.
„Želim da čujem šta će biti sa izborima na severu. Hoćemo li imati sporazum koji uključuje članstvo u UN ili priznanje, ili ništa. Pozivam premijera da ode u Vašington, London, Berlin, Pariz, Brisel. Diplomatija za stolom nije opasna. Ako situacija na severu zemlje ne bude rešena, bojim se da ćemo, ako budemo govorili istim jezikom u martu 2023. godine, imati problem Priština – Mitrovica“, rekao je Hodžaj.
Podsećanje
Marta 2021. sa 67 glasova za, 30 protiv i ni jedan uzdržan, poslanici Skupštine Kosova su izabrali (drugu) vladu Aljbina Kurtija. Vlada je izglasana glasovima poslanika pokreta Samoopredeljenje i manjinskih zajednica, bez Srpske liste i stranaka opozicije.
Tada je od ukupno 120 poslanika, Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija imao 58, Demokratska partija Kosova Envera Hodžaja 19 i Demokratski savez Kosova, na čelu sa Ljumirom Abdidžikuom 15 poslaničkih mesta, dok je Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja imala osam poslanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
