Kurti za Rojters: Povlađivanju Srbiji od strane Zapada mora doći kraj

U intervjuu za Rojters danas u Briselu, Kurti je istakao da Evropska unija ne uspeva da odigra ulogu „sudije“ u sprovođenju dogovora o normalizaciji odnosa između, kako to Rojters, u svojim izveštajima uglavnom ističe, „bivših ratnih neprijatelja“.

„Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Srbija pokušava da pronađe ravnotežu između svojih tradicionalno bliskih odnosa s Moskvom i veza sa Zapadom, koji je ključni izvor investicija. Ona se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije, ali je osudila invaziju. Srpska municija se obrela kod ukrajinskih snaga, iako srpska vlada kaže da ih ne snabdeva“, piše ova američka agencija.

Za to vreme evropski i američki zvaničnici prebacili su veći deo krivice na Kurtija zbog neuspeha da se postigne napredak u primeni Evropskog sporazuma o putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, odnosno Ohridskog aneksa, takođe se konstatuje u izveštaju.

Kurti je, međutim, odbacio ove tvrdnje, rekavši da Zapad zapravo ne reaguje na, povredu dogovora, ali koja, kako on smatra, dolazi sa srpske strane.

„Želim da Brisel igra ulogu sudije koji će zapištati u zviždaljku svakog puta kada dođe do kršenja sporazuma“, Kurti je kazao.

„Ono što smo videli u protekle dve godine je da svakog puta kada bi Beograd prekršio sporazum, Brisel nije delovao“, dodao je.

U intervjuu za Rojters, Kurti je upozorio na to da „politika povlađivanja Srbiji“ u poslednje dve i po godine, otkako je započela ruska agresija na Ukrajinu, ne donosi rezultate, te da je potrebno reći „stop“ toj politici.

Prema njegovim rečima, zapadne diplomate i zvaničnici, u svojoj politici prema Srbiji, pokazuju „previše opreza ili čak straha“ prema Kremlju.

Kaznene mere u Rojtersovom izveštaju – „ograničenja“

Inače, u Rojtersovom izveštaju se posebno govori o kaznenim merama za Kosovo. Međutim, agencija za njih koristi termin „ograničenje“.

„EU je prošle godine uvela ograničenja na ekonomsku pomoć i sastanke na visokom nivou sa Kurtijevom vladom, smatrajući ga odgovornim za rasplamsavanje nasilja na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom. Zvaničnici EU i SAD takođe su kritikovali Kurtija što nije uspostavio asocijaciju opština sa srpskom većinom dajući im određeni stepen samouprave“, piše Rojters.

Detektovali su i to da Srbija insistira na tome da se Zajednica formira pre ispunjenja svih ostalih „koraka za normalizaciju odnosa“, te da i Beograd optužuje Kurtija da blokira napredak u dijalogu.

„Most mora da se otvori“

Kurti je i u ovom intervjuu ponovio svoje nedavne navode da on jeste spreman da govori o „samoupravljanju“ za Srbe, ali da ne želi da prihvati bilo šta što bi „potkopalo Kosovo kao državu“.

A u kritikama na račun Zapada, osvrnuo se upravo na to da „nije u redu“ da se „toliko fokusira na jedno pitanje“ kada postoji „širok spektar sporazuma“ koje, tvrdi, Beograd nije ispoštovao.

Jedno od njih je i otvaranje mosta, odnosno, sporazum o revitalizaciji glavnog mosta.

Tvrdi da Beograd želi da ovaj most drži zatvorenim jer želi da „odvoji većinski srpski sever od ostatka Kosova“.

„Mislim da oni u Srbiji koji insistiraju na tome da most ostane zatvoren, žele da održe živim san o podeli Kosova. Moramo da otvorimo most i da Kosovo učinimo normalnim“, prenosi Rojters njegove reči.

Kosovski zvaničnici često o politici „apizmenta“

O navonoj politici povlađivanja zapada prema Srbiji, tzv. „apizmentu“, Kurti je govorio u više navrata u prošlosti, kao što je to bilo i u ovo vreme prošle godine, o čemu je Rojters i tada izvestio, nakon tadašnjeg susreta Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića u Briselu, koju je agencija ocenila kao „propao“.

Kurti je tada optužbe suzio na evropskog posrednika Miroslava Lajčaka, da se navodno stavlja na stranu Srbije u rundi dijaloga, i da navodno koordiniše sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi „izvršio pritisak“ na Kosovo da ispuni „samo deo“ Evropskog sporazuma.

Ipak, među prvima koji su uveli termin „politika povlađivanja“ Zapada prema Srbiji je kosovska predsednica Vjosa Osmani, koja o tome redovno govori i piše.