Kurti svestan da ne bi politički „preživeo“ bez podrške SAD

To za Danas ocenjuju predstavnici diplomatskih, analitičarskih i političkih krugova. Prema rečima naših sagovornika, Kurti je svestan činjenice da bez podrške zvaničnog Vašingtona ne može da politički “preživi”, jer Amerika već maltene dve decenije daje “vetar u jedra” Prištini, ali to ne znači ni da će ZSO uskoro biti oformljena.

Naš sagovornik iz zapadnih diplomatskih krugova nezvanično tvrdi da su SAD, naročito tadašnji izaslanik bivšeg predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, “tiho podržale” pad prethodne Kurtijeve vlade, u rano proleće 2020, jer su smatrali da on “nije dovoljno konstruktivan i pokazalo se da SAD i dalje imaju presudan uticaj na kosovske Albance, mnogo veći nego Evropska unija”.

Prema mišljenju Gregorija Rejmonda, američkog univerzitetskog profesora i stručnjaka za Zapadni Balkan, Kurtijevo odbijanje da diskutuje o ZSO, iako je to bio predmet sporazuma iz 2013. i 2015, “izgleda kao deo njegove strategije tvrdokorne trgovine, koja ima dva cilja – prvi je zadovoljenje “apetita” javnosti na Kosovu, a drugi je nastavak međunarodnog lobiranja za priznanje Kosova”.

– Nedavni razgovori srpskog predsednika Vučića i kosovskog premijera Kurtija završeni su neuspešno. Dok je Žozef Borel (šef diplomatije EU, prim. nov.) bio oprezan u izjavama, ističući da diplomatija zahteva vreme i da dijalog nije doživeo slom, Miroslav Lajčak (specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu, prim. nov.) zvučao je pesimističnije, navodeći da su pregovori bili teški. Osokoljen izbornom pobedom koju je ostvario u februaru, Kurti je rekao da želi da se razgovori reformišu, te ukazao na kritike koje je povodom sporazuma iz 2015. izrekao ustavni sud Kosova. On i predsednica Vjosa Osmani imali su i druge izjave, koje su, čini se, osmišljene kako bi se domaćoj i inostranoj publici pokazalo da je nova vlada odlučna u svojim stavovima. Ali, uprkos nedostatku jasnih rezultata tokom nedavnih pregovora, Kurti je rekao da su razgovori bili konstruktivni, što može da predstavlja signal njegove spoznaje da je dugoročno gledano potrebna neka vrsta kompromisa, što zagovara i američki predsednik Džo Bajden, poručuje sagovornik Danasa.

Rejmond podseća i da je EU predočila da se ne može nastaviti proces evropske integracije bez normalizacije odnosa, “kao i da međunarodne obaveze ostaju na snazi, iako se promenila vlada u Prištini”. “I dalje će biti teško ostvariti bilo kakav napredak u dijalogu, ali odbijanje apela EU i SAD o kompromisu dodatno će otežati ovaj proces”, zaključuje američki profesor.

Govoreći na istu temu, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik, konstatuje za naš list da kosovski premijer “pokušava da izgradi temelj za pregovore o tome koje bi, zapravo, nadležnosti, trebalo da ima ZSO, kao i za dalje pregovore o konačnom sporazumu sa Srbijom, o nekoj vrsti povelje”.

– Kurti ne može da rizikuje da se potpuno ogluši o jasne pozicije EU i SAD jer mu je podrška i jednih i drugih potrebna na mnogo načina. On dela podstaknut voljom radikalnog krila svoje partije (pokret Samoopredeljenje, prim. nov.), kao i opozicije, ali kada se protivi nedvomislenim gledištima EU i SAD, on, na kraju, može njih da optuži da je morao da „poklekne“ u konačnim pregovorima. Kurti vrlo dobro zna da severom Kosova Priština u potpunosti ne može da vlada, niti može da ga potpuno kontroliše, a da to ne ostavi ozbiljne posledice, uključujući sve vrste sukoba i blokada, što on ne bi mogao da smiri samo primenom policijske ili vojne sile, napominje Altman.

Rašković Ivić: Kosovo je zavisno od Vašingtona

I Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke i bivša potpredsednica Koordinacionog centra za KiM, smatra da se Kurti neće distancirati od Amerike. Kako kaže za Danas: “Kurtijevo okretanje leđa SAD nije moguće jer zna da je Vašington bio najveći sponzor kosovske nezavisnosti. Time je Kosovo postalo zavisno od SAD, a onog od koga zavisite, morate da slušate“.