foto: EPA-EFE/MILAN KAMMERMAYERKosovski premijer Aljbin Kurti rekao je večeras u intervjuu francuskoj televiziji „Frans 24“ da je „veoma optimističan“ da će konačni sporazum sa Srbijom biti postignut ove godine, ali je dodao da će sledeći sastanak u Briselu pokazati čemu možemo da se nadamo u 2023.
„Mislim da će sledeći sastanak u Briselu pokazati čemu možemo da se nadamo ove godine. Optimista sam, veoma sam optimista da će se ove godine postići dogovor. Potrebno nam je značajno učešće međunarodne zajednice, ali Beograd mora da se distancira i od prošlosti, odnosno od Miloševića, i od sadašnjosti, odnosno od despotskog predsednika Putina“, rekao je Kurti, prenosi Kosovo onlajn.
On je istakao da odnosi Kosova i Srbije “nisu normalni”, iako je Kosovo “normalna zemlja”, dok Srbija, kaže, pozivajući se na izveštaj Fridom hausa, nije demokratska država, već ima hibridni režim.
“Želimo punu normalizaciju odnosa, što podrazumeva međusobno priznanje. Uveren sam da će šatl diplomatija i sastanci na visokom nivou ove godine doprineti da budemo bliži dogovoru u skladu sa evropskim predlogom”, rekao je on.
Na pitanje da li se dogovor može postići već na sastanku 27. februara, rekao je da ne može da kaže kada će dogovora biti.
„Ja sam privržen, konstruktivan i kreativan u postizanju dogovora, jer je vreme važan faktor. Evropski predlog donosi de fakto priznanje i sadrži delove nemačko-nemačkog modela, što je omogućilo članstvo u UN za obe nemačke države“, istakao je Kurti.
Na pitanje u vezi sa Zajednicom srpskih opština, Kurti kaže da je to samo jedan deo sporazuma iz Brisela od pre 10 godina, a bilo ih je 33.
„Svi ti sporazumi biće tema sastanaka, a jedan od njih je svakako i sporazum koji sadrži ZSO, koja nije prošao test našeg Ustavnog suda. Francusko-nemačka inicijativa ne može biti pretvorena u švedski sto, sa kojeg se može birati šta ko želi. Imamo i druge sporazume koji su od velikog značaja, na primer o katastarskim knjigama. Srbija se obavezala da će ih vratiti, ali nije vratila ni originale, ni kopije”, dodao je on.
Na pitanje da li veruje Aleksandru Vučiću, Kurti je kazao da ga on može nazivati kako god želi, ali da “vređanje ima veze sa nervozom i panikom u Beogradu zbog napretka Kosova”.
“I bez priznanja Srbije, mi napredujemo, a oni su se izolovali, jer se vojska, ekonomija, energija, mediji, uninverzitet i SPC nisu odvezali od Kremlja”, smatra Kurti.
On je istakao da Rusija ima veliki uticaj u Srbiji, jer je 56 odsto naftne industrije Srbije u vlasništvu Gasproma, a Banatski dvor, najveće skladište gasa u Jugoistočnoj Evropi, takođe je u većinskom ruskom vlasništvu, dok su u Srbiji prisutne brojne ruske kompanije i banke.
Ukazao je da Vučić, i kada tvrdi da nije saglasan u potpunosti sa Putinom, to čini samo zbog evropskih fondova i tolerancije SAD.
“Kada nije na liniji sa Kremljom, to je samo zato što je ekonomija Srbije vezana za Zapad”, ocenio je Kurti.
Pošto je naveo da se nadomak Kosova nalazi 28 vojnih i 24 žandarmerijskih baza, u kojima su, tvrdi, i pripadnici Vagner grupe i Noćnih vukova, Kurti je rekao da je NATO na Kosovu i da se zbog te opasnosti povećavaju investicije u bezbednosni sektor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
