„Kurtijev bračni par iz senke“: Mediji o slanju političke misije u Grčku

Iako bivši savetnik, prema saznanjima Kosovo onlajna, Veler je i dalje prilično aktivan, a jedna od njegovih „misija“ bila je i zabrana upotrebe dinara na Kosovu.

Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala uputila je zahtev Odboru za spoljne poslove u Skupštini Kosova da se rasprava za Visoku-Veler zatvori.

Visoka-Veler je pravnik za zaštitu kulturnog nasleđa na Univerzitetu Kembridž, a poslednjih godina bila je veoma aktivna na polju kulturnog nasleđa i položaja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Imala je prvu diplomatsku funkciju u okviru Ujedinjenih nacija kao šef kontrole oružja na Zapadnom Balkanu.

Njen suprug Mark Veler, bio je viši pravni savetnik u bečkom procesu pregovora o konačnom statusu između Kosova i Srbije u periodu 2006-2007. Doprineo je da se izradi Ustav Kosova i izradio nacrt Zakona o zaštiti manjina na Kosovu i Statuta Konsultativnog veća zajednica. Bio je savetnik za Kosovo na konferenciji u Rambujeu 1999. godine.

Professor Marc Weller is joining Kosovo’s delegation in Brussels today.

A top legal scholar, he has served as Counsel in the International Court of Justice.

He holds the Chair of International Law and International Constitutional Studies at the University of Cambridge. pic.twitter.com/H0703V4SFx

— Admirim (@admirim) February 27, 2023

Veler je zajedno sa Polom Vilijamsom pružio pravne savete Hašimu Tačiju kao šefu kosovske delegacije u Rambujeu.

Dok će njegova supruga po svemu sudeći voditi diplomatsku borbu u odnosu sa Grčkom, jednom od pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, njen suprug, iako bivši Kurtijev savetnik, prema saznanjima Kosovo onlajna, i dalje je aktivan. Kurtiju je bio savetnik do sastanka u Ohridu, kad su se razišli, ali su mu ga posle opet nametnuli. Navodno je upravo on bio najglasniji na glavnom sastanku sa Kvintom kad je zagovarao zabranu dinara.

Pred sastanak u Ohridu Veler je objavio autorski tekst u Kohi. Tada je ocenio da sporazum, iako se prihvati, ne bi u potpunosti otključao put ka članstvu u EU ni Srbiji ni Kosovu, zahtevajući da Srbija iz svog Ustava izbriše Kosovo.

“Srbija ne može da postane članica, sve dok u Ustavu ima za svoju politiku pravo na drugu državu, odnosno Kosovo. Sveobuhvatna normalizacija zahtevaće priznanje statusa Kosova. Kosovo je sputano činjenicom da pet država članica EU i dalje odbija da ga prizna. Neki bi čak mogli da promene pristup, uzimajući u obzir Osnovni sporazum, pod uslovom da ga ratifikuju skupštine obe strane. Oni bi ratifikaciju mogli da vide kao više od formalne potvrde barem de fakto prihvatanja postojanja Kosova od strane Srbije kroz Osnovni sporazum. Ali ako bi se dodao zahtev za ratifikaciju, to bi na kraju moglo rezultirati sporazumom koji nikada ne bi stupio na snagu. Štaviše, drugi među onima koji nisu priznali Kosovo mogli bi da insistiraju da će priznati Kosovo tek kada se postigne konačni sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji između Kosova i Srbije, uz formalno međusobno priznanje”, naveo je Veler.

U jednom od svojih obraćanja povodom Ohridskog sporazuma rekao je i da je Kosovo u pravu što insistira na tome da ne dođe do stvaranja trećeg nivoa vlasti na Kosovu, misleći na osnivanje Zajednice srpskih opština.

“Upravo je tu koristan ovaj novi sporazum, jer pojašnjava da je reč o Zajednici u kojoj opštine koje sarađuju u nadležnosti već jesu opštine, pa im se stoga ne dodaje nikakva druga nadležnost osim mogućnosti koordinacije”, rekao je Veler.

Veler je svojevremeno, nakon objavljivanja misterioznog „non pejpera“ iz anonimnog izvora o Briselskom dijalogu, objavio i deset kratkih principa „koji bi mogli da vode stavove Kosova u pregovorima“.

Među njima su da se pregovori vode o normalizaciji odnosa, a ne o državnosti, da se zaustave „ustupci „Srbiji, pitanja reciprociteta, nasleđa, finansijska pitanja…

S druge strane, njegova supruga Nora bavila se „Nasleđem zločina i statusa masakriranih“, kako je nazvala svoje istraživanje o Kosovu u periodu 1998-1999. godine.

U jednom intervjuu za KTV ona je rekla da je na početku istraživanja želela da zna kako Kosovo i Srbija vide prošlost i kako ta dva društva koncipiraju nevine ubijene ljude na Kosovu. Međutim, u svom istraživanju nije se bavila srpskim žrtvama.

Često je govorila o tome da Kosovo nije učinilo dovoljno da dokaže zločine koje je počinila Srbija i da nije kasno da to učini.

„Kosovo je imalo priliku, naročito dok je postojao Specijalni sud za Jugoslaviju. Ne možemo očekivati da Srbija sarađuje. Ne možemo očekivati da će Srbija uraditi posao koji moramo mi da uradimo“, rekla je ona.

Osim zločinima veoma je aktivna i na polju kulturnog nasleđa i položaja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Više puta je tim povodom isticala stav da kosovske institucije treba da upravljaju imovinom srpskih manastira i crkava.

Govoreći o Hramu Hrista Spasa u Prištini, ona je kazala da se „taj objekat ne može nazvati crkvom“, jer je „izgrađen na nasilan i nezakonit način, te se ne smatra objektom koji ima bilo kakvu vrednost“.

„To nije crkva, to je objekat koji predstavlja nasilje 90-ih, i više od toga. Naravno, iz SPC mogu da tvrde da je crkva, ali šta ova crkva može da predstavlja? Da li se tu desilo nešto istorijski važno? Jedina činjenica koja se desila je da je izgrađena u vreme kada je postojao nasilni režim iz Srbije“, kazala je Veler.

Povodom najava da će Kosovo podneti tužbu za genocid protiv Srbije, ona je u aprilu ove godine kazala da u Prištini moraju da se nauče diskretnosti, da zaključke ne donose brzo i da ih ne objavljuju.

„Stalno pričamo šta ćemo, kako ćemo, kako ćemo tužiti Srbiju… Sa druge strane, Srbija dolazi prva u Savet bezbednosti UN i tuži nas ili pokušava da sudi za slučajeve koji nismo uradili“, rekla je Veler.