Kurtiju opada podrška, on poručuje da neće u koaliciju posle izbora

PIPOS je krajem januara objavio rezultate ankete koji pokazuju da Samoopredeljenje ima podršku od 47,2 odsto birača, pa ne čudi optimizam Kurtija, koji je u utorak izjavio, a preneo RTS, da pokret na čijem je čelu ne planira da nakon izbora 14. februara pravi koalicionu vladu. Ipak, ako je verovati najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, kako se dan za izlazak na birališta približava, Kurti bi trebao da ima sve manje razloga za optimizam.

Prema rezultatima istraživanja Instituta PIPOS koje je objavio RTS, a koji su obelodanjeni u ponedeljak uveče, pokretu Samoopredeljenje opada podrška, tako da se sada nalaze na 40,95 procenata ispitanika što je značajan pad, imajući u vidu da je tolika podrška nedovoljna za ostvarenje Kurtijevog plana da osvoji 61 poslaničko mesto u kosovskoj skupštini.

Kada je reč o ostalim takmičarima u kosovskoj političkoj areni, Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija ima 22,03 procenta, diše joj za vrat Demokratski savez Kosova iz koga je aktuelni premijer Avdulah Hoti sa 19,35 odsto, a daleko od njih, ali ipak iznad cenzusa, je Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, kojoj bi glas dalo 7,8 posto ispitanika.

Zbog kršenja mera za suzbijanje kovida 19, u utorak je reagovao i Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, koji je predizbornu kampanju čak nazvao „kosovski Vuhan za širenje korona virusa“, objavio je Kosovo pres, a preneo portal Kosovo onlajn. Iz Saveta su naveli da je predizborna kampanja na Kosovu eskalirala, te da predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje građana.

Savet je predložio i izricanje novčanih kazni u svim slučajevima kada se ne poštuju antikovid mere. Kako se navodi u saopštenju, sredstva od tih kazni bi trebalo da idu u poseban fond za porodice u teškoj finansijskoj situaciji i one porodice čiji su članovi preminuli od posledica zaraze korona virusom. Savet je pozvao i sve političke subjekte da pokažu institucionalnu odgovornost i poštuju antikovid mere i na taj način doprinesu zaštiti zdravlja građana.

„Na Severu Kosova od ukupno 143.000 lica, sa biračkog spiska skinuto je 16.000 ljudi, od toga su manji deo preminula lica, a veći čine oni kojima je onemogućeno glasanje sa UNMIK ličnim kartama. Samim tim došlo je i do smanjenja broja biračkih mesta u okviru pojedinih biračkih centara“, istakao je u izjavi za KosovaPress koju je preneo portal Kossev Dušan Radaković, regionalni koordinator za Sever Kosova ispred Demokratije na delu (DnD), koalicije NVO koja će posmatrati predstojeće izbore. Radaković je naveo da je umanjen broj biračkih mesta uglavnom u sredinama u kojima glasa najveći broj Srba.

– To je uticalo konkretno na smanjenje biračkih mesta. Konkretno govori da je najviše skinuto Srba sa biračkih spiskova to što je najveći broj biračkih mesta smanjen baš u sredini gde bukvalno 99 posto Srba glasa. Tako da je sa 31 biračkog mesta u Leposaviću skinuto 6, imamo ukupno 25, Severna Mitrovica sa 27 skinuto je 4, dakle imamo 23 biračka mesta sada gde se glasa, Zubin Potok sa 15 sada ima 14 i Zvečan sa 13 sada ima 12 biračkih mesta – istakao je Radaković, a preneo pomenuti portal.

Prema oceni političkog analitičara iz Prištine Fatmira Šeholija, kampanja za parlamentarne izbore 2021. godine bila je jedna od najslabijih.

– Nema nikakve specifičnosti koja se može apostrofirati, izuzev da su ovi izbori prvi put bez Hašima Tačija i predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veselija – zaključuje Šeholi.