Bez promena u posredovanju dijalogom: „Lajčaku je bitno da Ohridski sporazum bude potpisan“

Marta ove godine bilo je najavljeno da će Miroslav Lajčak nakon četiri godine otići sa pozicije posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim septembra preuzeti funkciju ambasadora EU u Švajcarskoj.

Nedugo nakon objavljivanja te informacije, Borut Pahor, bivši slovenački predsednik i premijer javno je istakao svoju kandidaturu za Lajčakovu funkciju.

On je nakon objavljivanja kandidature izjavio da ima “niz ideja kako da se osveži ili oživi dijalog između Beograda i Prištine koji je trenutno u zastoju” i istakao da sa sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom, državama članicama EU i zemljama Kvinte već radi na nacrtu za nastavak dijaloga.

Ipak, sastanci Beograda i Prištine su se nastavili uz posredovanje Lajčaka, a četvrtog jula mu je mandat i zvanično produžen do januara 2025. godine na zahtev Žozepa Borelja.

Nakon produženja Lajčakovog mandata Pahor je izjavio da se nešto očigledno promenilo u Briselu ali da ne zna razlog zbog čega.

“Ostajem spreman da popunim ovu funkciju ako budem imenovan. Međutim, na osnovu više od 30 godina domaćeg i međunarodnog iskustva, jasno sam da bi mi bilo lakše da sam izabran u maju”, rekao je Pahor i dodao da će ipak poštovati odluku EU ukoliko “procene da je političar sa iskustvom premijera i predsednika možda previše”.

Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike vidi nekoliko razloga zbog čega bi EU odlučila da zadrži Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika za dijalog do kraja godine.

Prvi razlog vidi u nedavno završenim izborima za Evropski parlament (EP) i procesu formiranja nove Evropske komisije (EK).

“S obzirom da smo nedavno imali izbore za EP i da će tokom jeseni biti faza kreiranja nove EK, i verovatno ponovni izbor Ursule fon der Lajen i njenog tima, taj proces će trajati sve do decembra”, kaže Pavković.

On smatra da je odluka o produženju mandata doneta kako se ne bi ušlo u prazan hod, ali i da bi se izbegle potencijalne eksalacije koje bi bile propraćene na način koji je neophodan od strane EU.

Drugi razlog naš sagovornik vidi u Lajčakovoj želi da pokrene primenu Ohridskog sporazuma iz februara 2023. godine, kao ključne zaostavštine Lajčaka i Borelja na tim pozicijama.

“Očigledno je bitno i njima i EU da dobiju još malo vremena kako bi taj sporazum zaživeo i eventualno bio potpisan”, tvrdi Pavković.

Govoreći o Pahorovim abmicijama, Pavković tvrdi da javno isticanje kandidature ne znači da je EU spremna da je prihvati.

“To će zavisiti pre svega od novog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku koji imenuje specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i ostala zapadnobalkanska pitanja”, objašnjava sagovornik Danasa.

S obzirom da se spekuliše da će to mesto preuzeti Kaja Kalas, trenutna premijerka Estonije, Pavković ističe da je pitanje za nju – da li će želeti da predloži Pahora.

“Pretpostavljam da to ipak neće želeti i da će se prosto ići na neko drugo rešenje za specijalnog predstavnika i da je zato kupljeno još 6 meseci vremena, kako bi novi predstavnik imao vremenada predloži Lajčakovu zamenu”, zaključuje Pavković.

Podsetimo, od najavljenog odlaska Miroslava Lajčaka do sada je održano još pet sastanaka između Beograda i Prištine – svih pet bez pomaka.

Glavna tema sastanaka bila je zabrana dinara na Kosovu, ali bez uspešnog rešenja tog problema.

Na pretposlednjem sastanku, kome su ispred Srbije i Kosova prisustvovali predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurt, nije došlo ni do susreta pregovarača.

Kurti je tom prilikom saopštio iz Brisela da se neće sastati sa Vučićem dok Srbija ne ispun itri uslova.

Prvi uslov je da se Sporazum o normalizaciji (Ohridski sporazum) formalizuje i Srbija stavi potpis na taj dokument, drugi da Srbija povuče pismo koje je u decembru 2023. godine tadašnja premijerka Ana Brnabić poslala EU, i treći da Srbija isporuči Milana Radoičića i njegovu „paramilitarnu terorističku grupu“.