Lajčak i Eskobar u Prištini: Primeniti sve sporazume, ne namećemo rešenja

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Eskobarom, na kraju dvodnevne posete Prištini, Lajčak je rekao da je njegov mandat da posreduje u postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

„EU želi da Srbija i Kosovo između sebe odluče kakav uzajamni odnos žele da imaju, a mi ćemo podržati sve što se dve strane dogovore. U okviru dijaloga se ne vode pregovori o statusu Kosova, nego o odnosima Srbije i Kosova“, kazao je Lajčak.

Naveo je da EU želi da Srbija i Kosovo „okrenu stranicu“, da ostave prošlost iza sebe i da normalizuju odnose.

„Verujemo da normalizacija odnosa Srbije i Kosova ne bi rešila samo otvorena pitanja, već da bi doprinela stabilnosti regiona i da bi donela veoma konkretne koristi građanima koji su sigurno umorni od statusa kvo“, dodao je.

Slovački diplomata je rekao da su on i Eskobar u Prištini imali „veoma produktivne“ sastanke sa liderima Kosova i predstavnicima opozicije.

„Jasno smo naveli na sastancima da potpuno poštujemo kosovske principe u dijlaogu, integritet, ustavni poredak i funkcionalnost Kosova“, kazao je Lajčak.

Kad je reč o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), Lajčak je rekao da je Kosovo „jednaka strana u dijalogu“ i da „ništa ne može biti nametnuto“ Prištini bez njene saglasnosti.

„Niko ne želi novu Republiku Srpsku na Kosovu, ono što je dogovoreno mora biti primenjeno i to govorimo obema stranama. Prestanite da se bojite nečega što ne postoji, niko vam neće nametati ništa, Kosovo nema razloga da se plaši procesa dijaloga sa Srbijom“, kazao je Lajčak.

Uoči puta za Beograd sa Eskobarom, Lajčak je naveo da je međunarodna zajednica „očekivala brži napedak“ u dijalogu u 2021. i izrazio nadu da će to biti slučaj u 2022. godini.

„Nismo imali dosta dijaloga prošle godine, ali je bilo dosta bilateralnih aktivnosti i nadam se da će uskoro biti sastanak na najvišem nivou“, rekao je Lajčak.

Povodom mogućnosti državljana Srbije koji žive na Kosovu da glasaju na aprilskim izborima na toj teritoriji, Lajčak je rekao da „nema sumnje“ da će na dijalog uticati odluka koju Vlada Kosova bude donela o tome.

„Ljudi treba da imaju pravo da glasaju na izborima, razgovarali smo o postojećim modelima, na liderima Srbije i Kosova je da se dogovore“, kazao je Lajčak.

Naveo je da je njegova zajednička poseta sa Eskobarom Prištini i Beogradu „potvrda najbliže moguće saradnje“ EU i SAD i dodao da ne postoji sukob Brisela i Vašingtona o ishodu dijaloga.

Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, rekao je da SAD „snažno podržavaju“ kosovsku nezavisnost i teritorijalni integritet i da prepuštaju dvema stranama da urede odnose.

„Ovde smo da pokažemo jedinstvo i posvećenost dijalogu i svetlijoj budućnosti Srbije i Kosova. Imali smo produktivne sastanke i nadamo se da će na kraju procesa biti usvojeno rešenje koje će doneti koristi i Srbiji i Kosovu“, kazao je Eskobar.

Naveo je da SAD nisu deo pregovora uz posredstvo EU, ali je dodao da „veruju da svi dogovoreni sporazumi moraju da budu primenjeni“.

Po pitanju ZSO, Eskobar je rekao da „ima mnogo opcija“ za njen razvoj i da to ne mora da bude model koji podriva kosovski suverenitet ili funkcionalnost.

„O tome se može pregovarati, nismo došli ovde da bilo šta namećemo. Pozivamo dve strane da budu konstruktivne, da pruže sopstvene vizije o tome kako bi ZSO trebalo da izgleda, u okvirima dijaloga“, naveo je američki diplomata.

On je rekao da su obaveze koje su Srbija i Kosovo preuzeli takozvanim vašingtonskim sporazumom iz 2020. godine „zdrave za unapređenje odnosa“ i dodao da ih SAD „vide kao mere izgradnje poverenja između strana“.

Kad je reč o priznanju nezavisnosti Kosova, Eskobar je izrazio uverenje da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU.

„Voleli bismo da se sve zemlje međusobno priznaju i da imaju dobre odnose“, dodao je.