Lajčak: Imamo posla sa dve realnosti, Vučić i Kurti znaju šta se od njih očekuje

Lajčak je u intervjuu za portal Pavlović tudej naglasio da SAD veoma snažno podržavaju evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

„Imao sam nekoliko sastanaka sa oba lidera odvojeno. Sa predlogom su upoznati, naravno, do detalja. Prošlog vikenda tokom Minhenske bezbednosne konferencije odvojeno su se sastali sa visokim predstavnikom Boreljom, nemačkom kancelarkom Šolcom i francuskim predsednikom Makronom“, rekao je Lajčak.

„Oni su vrlo jasno čuli šta se očekuje, šta Evropska unija očekuje od njih. Imamo predlog, a onda sledi implementacioni deo. Rekli smo da očekujemo usvajanje predloga i očekujemo angažovanje na delu implementacije, na osnovu predloga koji smo izneli“, najavio je Lajčak i dodao da su i lideri pozvani da dođu sa realnim i konstruktivnim predlozima za ovaj deo dokumenta.

Da li će se Zajednica opština sa srpskom većinom uopšte naći na dnevnom redu sastanka u Briselu?

„Ono što će biti na dnevnom redu je predlog. A predlog sadrži i odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu. I druge stvari. Očekujemo da oni prihvate dokument koji ima vrlo jasnu referencu o tome i očekujemo da razgovaraju o tome kako da ga sprovedu“.

Pregovore između predsednika Vučića i premijera Kurtija prisutni često opisuju kao „teške i otvorene“?

„Ovi razgovori su veoma teški jer se, naravno, bave pitanjima od najveće važnosti nacionalnog identiteta. Takođe imamo posla sa dve realnosti. Imamo dva Ustava, koji nisu kompatibilni kada je u pitanju definicija Kosova. Zato treba da normalizujemo odnose kako ne bi došlo do sukoba ove dve realnosti. Nažalost, videli smo ovaj sukob više puta, na severu Kosova, posebno pred kraj prošle godine. Dakle, normalizacija je neophodna. Obojica lidera znaju da je ovo ogroman zadatak, izazov i odgovornost. Dakle, očigledno, obojica se bore za svoje interese. Ali takođe moram da kažem da je, posebno na poslednjim sastancima, atmosfera bila puna poštovanja. Prošli put smo proveli više od osam sati u prostoriji, tako da možete zamisliti. Oni su tamo uglavnom sami, samo sa predstavnikom Boreljom i sa mnom. To znači da mogu biti veoma otvoreni. Postoje trenuci napetosti, naravno, ali kao što sam rekao, oni ne pokušavaju da se pretvaraju ili da igraju igrice, jer dobro poznaju realnost i zato su razgovori veoma iskreni. Oni su otvoreni jer ne možete ništa da sakrijete. A opet, kao što rekoh, i jedni i drugi znaju kolika su velika očekivanja, da mediji čekaju ispred zgrade, da će svaka reč biti ocenjena posle sastanka. Tako da rade na pronalaženju puta napred. I za oboje je, naravno, veoma važno da se ne pojavljuju, kao da su na gubitnici u procesu. Što u potpunosti poštujemo, i zaista verujemo da je ono što predlažemo rešenje od koje svi dobijaju“.

Briselski sporazum je potpisan 2013. godine, a prošla je decenija i postavlja se pitanje ko treba da preuzme krivicu za nesprovođenje Zajednice opština sa srpskom većinom?

„Imao bih lakši život da su svi dosadašnji dogovori bili sprovedeni do trenutka kada sam postavljen da radim svoj sadašnji posao. To nije bio slučaj. Ne možemo promeniti prošlost. Mislim da igre okrivljavanja ništa ne bi pomogle. Ono što pokušavamo da uradimo drugačije je da svaki put kada se oko nečega dogovorimo, takođe jasno stavimo do znanja kako želimo da stignemo do toga. Ko je za šta odgovoran u kom vremenskom roku, tako da možemo da merimo i jasno definišemo odgovornost ako se dogovori ne sprovedu. Jedna stvar koju sam naučio iz prethodnog sporazuma je da nisu dovoljne samo plemenite namere i dobri tekstovi, već ćete morati da imate deo za implementaciju, koji to zaista detaljno precizira. Pa, očekujemo da implementacija počne odmah. Razlog zbog kojeg želimo ovaj aneks je da se on upravo bavi time kako da primenimo sve članove sporazuma. Zamah je sada. Nemamo apsolutno nikakvu nameru da dozvolimo da se ovaj proces odugovlači. Takođe je u interesu obe strane, Kosova i Srbije, da se sporazum u potpunosti primeni“.

Koje konkretne prednosti će građani Srbije i Kosova imati od ovog sporazuma?

„Narod će to odmah osetiti jer će Sporazum, pre svega, u velikoj meri relaksirati atmosferu ne samo između Kosova i Srbije već i širom regiona. To će u osnovi uvesti četiri slobode u odnosu Kosova i Srbije i na Zapadnom Balkanu. To će ukloniti brojne barijere i prepreke, administrativne prepreke koje trenutno postoje i znatno će olakšati putovanja, rad, poslovanje. I naravno, to će relaksirati atmosferu na međunarodnoj sceni u međunarodnim organizacijama jer će postojati jasna pravila angažovanja, a to će takođe biti od velike pomoći i jednima i drugima. Jer upravo sada i Srbija i Kosovo troše ogromnu količinu svog vremena i energije da otklone nedostatke u odnosima, nedostatak normalizacije. Mislim da ima mnogo više pobednika jer će i region imati velike koristi“.

Šta će biti s „međusobnim priznanjem“?

„Pa, stavovi dvojice lidera po ovom pitanju nisu kompatibilni. Tako da pokušavamo, da tako kažem, da zaokružimo naš predlog, za koji verujem da zaista daje maksimum koji se u ovom trenutku može postići. Istovremeno, ovo nije konačan dokument i mi u našem dokumentu takođe kažemo da ćemo nastaviti sa postizanjem sveobuhvatne normalizacije odnosa između Kosova i Srbije“.

Snosite odgovornost za složene i osetljive teme kao što su pregovori Srbije i Kosova, kako to izgleda iz vašeg ugla?

„Ako postoje dve reči koje me definišu, ove dve reči su profesionalizam i odgovornost. Tako da nikada nisam bežao od odgovornosti. Osećam veliku odgovornost za ovaj proces. Znam koliko je ovo osetljivo. Naravno, dobijam mnogo povratnih informacija od građana sa Kosova i iz Srbije. Znam koliko je ovo pitanje osetljivo. Kada hodam ulicom, a ima ljudi srpskog ili albanskog porekla, u Briselu, ali na mnogim mestima širom sveta, prepoznaju me i dođu i kažu koliko je važan ovaj proces i žele da uspem. Jer znaju koliko je to važno i za njih, i za države i za ljude. Tako da sam potpuno svestan ovih odgovornosti. I za mene je važno da se na Evropsku uniju gleda onako kako treba da se vidi kao na profesionalnog, neutralnog, dobro pripremljenog fasilitatora koji radi posao, sa ciljem da približi Kosovo i Srbiju članstvu u Evropskoj uniji“.

Dugo ste na prostoru Zapadnog Balkana, kako vam izgleda trenutna situacija što se tiče ulaska u EU?

„Zapadnim Balkanom se na ovaj ili onaj način bavim od 1999. godine. Naravno, bio sam snažan zagovornik članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, jer znam koliko je pozitivno to uticalo na moju zemlju – Slovačku. Koliko nam je perspektiva članstva pomogla da prođemo kroz teške reforme, a to jasno želim i zemljama i građanima Zapadnog Balkana. Nažalost, proces integracije je bio mnogo složeniji i komplikovaniji, zbog veoma složene prošlosti, koja još uvek proganja sadašnjost. A prošlost je veoma prisutna u današnjoj agendi i utiče na bilateralne odnose i ukupnu atmosferu. Druga stvar koju treba da kažem, samokritički, jeste da Evropska unija nije pokazala isti nivo posvećenosti kao na početku. Ove godine se navršava 20 godina od kada je EU dala svečanu obavezu u Solunu i od tada je samo Hrvatska pristupila Evropskoj uniji. To definitivno nije rezultat na koji možemo da se pohvalimo. Da, proveli smo nekoliko godina kada je proširenje bilo skoro tabu. Svi se sećamo zloglasnog inauguracionog govora Žan-Kloda Junkera, koji je uticao na region. Došli smo do tačke da je zamor od proširenja prisutan na Balkanu, a ne u Evropi. Sve se ovo promenilo nakon ruske agresije na Ukrajinu. A, to uključuje i stavove prema proširenju EU. Odjednom je politika i geopolitika stavljena u centar. Odjednom je bilo jasno da proširenje nije birokratska vežba. Ne radi se o klasterima i kvačicama, već o pridruživanju zajednici vrednosti i deljenju istih vrednosti, takođe o tome da Evropska unija demonstrira liderstvo i geopolitičku viziju u pogledu Ukrajine i Moldavije. I bilo je upadljivo koliko je drugačije bilo kada smo sagledali stanje odnosa i način ophođenja prema Zapadnom Balkanu. Lideri Evropske unije shvataju da je jedini konačni odgovor Zapadnom Balkanu punopravno članstvo. Ali region nije u dovoljno dobrom stanju. Mislim, ove godine zanemarivanja su zaista ostavile trag. Usuđujem se da kažem da je region manje spreman za članstvo nego pre pet godina. Evropski entuzijazam je mnogo slabiji. Evropske snage su mnogo slabije. Dakle, moramo da oživimo ovu atmosferu“.

Kosovo se često poredi s Ukrajinom, kako na to gledate?

„Kosovo ne može da postane nova Ukrajina, međunarodna zajednica je snažno prisutna na Kosovu politički, ali i vojno preko Kfora, što znači NATO. Tako da nema razloga za brigu u pogledu čvrste bezbednosti. Ali, naravno, svaka nestabilnost u regionu šalje negativne talase širom regiona i šire u Evropu. U trenutku kada je naša pažnja u potpunosti zaokupljena Ukrajinom, ne možemo dozvoliti još jedan izvor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, a takođe ne možemo dozvoliti da se Zapadni Balkan zloupotrebi kao oruđe za defokusiranje Evropske unije. Dakle, da, činjenica rata Rusije protiv Ukrajine povećala je ili ojačala rešenost Evropske unije i Sjedinjenih Država da treba da se pozabavimo otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu i da se postaramo da ona budu na sigurnoj, evropskoj kredibilnoj putanji, što ih jasno vodi ka članstvu“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin često pominje Kosovo kad govori o aneksiji ukrajinske teritorije, da li je Putin u pravu?

„Putin greši u svemu što je radio. Naravno, počevši od rata protiv Ukrajine i ubijanja nedužnih civila. A, naravno, ni njegove istorijske paralele nisu održive i nisu verodostojne. Ako postoji jedna lekcija koju možemo da naučimo iz onoga što je govorio, ne bi trebalo da mu damo izgovor ili nikakvo opravdanje za bilo kakve dalje opasne avanture ili poduhvate. To je jedan od razloga zašto nam je Balkan potreban stabilan i jasno i vidljivo na evropskom putu“.

Koje korake treba preduzeti da bi se stvorio jasan i uspešan put napred za Zapadni Balkan u odnosu na partnerstvo EU-SAD?

„Mogu vrlo jasno da kažem da je sve pozitivno što je postignuto na Balkanu, od Dejtona, od kraja rata, od 1999. godine, bilo moguće zahvaljujući najtešnjoj saradnji Evropske unije i Sjedinjenih Država. Dakle, ovo je veoma moćan savez. Ključno je da radimo ruku pod ruku, da blisko sarađujemo. Trenutno je naša saradnja sa Sjedinjenim Državama, sa administracijom predsednika Bajdena primarna. Rekao bih da nema mesta za poboljšanje, zaista je savršeno. Imamo punu podršku naših američkih prijatelja, imamo međusobno, puno poverenje i zaista radimo, dopunjujemo jedni druge. Samo tako možemo da napredujemo i da nešto postignemo. Dakle, nema konkurencije, nema paralelnog koloseka, nema neslaganja oko stvari. U svakodnevnom smo kontaktu, mogu reći“.

Po čemu se nadate da ćete ostati upamćeni?

„Kao mirotvorac. Mislim da je mir najvažniji i svaki put kada mogu da doprinesem izbegavanju sukoba i jačanju mira, to je, naravno, najviša nagrada koju možete da dobijete“.