Lajčak: Normalizacije odnosa nema bez dogovora, a dogovora nema bez ZSO

U intervjuu za RTS, Lajčak je rekao da Brisel ne može da prihvati slovo ustava kao „crvenu liniju“, jer nema prostora za dijalog ako se Beograd drži svog, a Priština svog ustava.

Lajčak, koji danas završava dvodnevnu posetu Beogradu, gde je došao iz Prištine, ocenio je da smo sada bliže formiranju ZSO pošto je u procesu ka sveobuhvatnom sporazumu o kojem dve strane pregovaraju „jasno naznačeno da Zajednica mora da se formira, prema sporazumima potignutim 2013. i 2015. godine“.

„U Prištini sam imao brojne sastanke, a poruka sa svih njih je da ono što je potpisano mora da se sprovede, tako da će ZSO biti na agendi po planu“, kazao je Lajčak.

Naveo je da mu „apsolutno“ smeta što posle sedam godina nisu ispunjene odredbe sporazuma u čijem je postizanju EU bila posrednik.

„Dijalog se vodi već deset godina, doneo je brojne konkretne rezultate i dogovore, ali istovremeno postoje dogovori koji su potpisani, ali nisu nikad realizovani. Zato smo ovog puta promenili pristup i pregovaramo o sveobuhvatnom sporazumu koji treba da proces dovede do kraja i da se bavi pitanjima koja do sada nisu razmatrana i da se primeni ono što nije, poput ZSO“, rekao je.

Dodao je da EU ne želi da unedogled produžava taj proces i da „veruje da posle dest godina treba da se dođe do kraja“.

Na konstataciju da je velika promena to što je odredba o ZSO prvobitno trebalo odmah da se sprovede, a sada treba da bude deo sveobuhvatnog sporazuma, Lajčak je rekao da se ne može menjati prošlost i da treba osigurati da ono što nije urađeno sada bude sprovedeno.

„Dogovori su tu, sledeće je usvajanje Statuta koji definiše parametre Zajednice. Statut će definisati šta je ZSO, a to je na dvema stranama, nije na EU da odlučuje i nameće. Nama je važno da to bude u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU“, kazao je specijalni predstavnik EU.

On je naveo da EU posreduje u dijalogu na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN iz 2010. godine koja, kako je rekao, „jasno povezuje ovaj proces sa evropskim perspektivom Srbije i Kosova“.

„Postoje brojni zaključci Evropskog saveta koji jasno povezuju ovaj proces sa budućnošću evrointegracija. U jednom od pregovračkih poglavlja, poglavlju 35, jasno se govori o normalizaciji odnosa. Postoji toliko formalnih veza, želim da vidim i verujem da napredak u dijalogu automatski znači, ili bi trebalo da znači, vidljiv napredak i na evropskom putu Srbije“, kazao je Lajčak.

O dogovoru Srbije i Kosova o normalizaciji ekonomskih odnosa, postignutom u Beloj kući 4. septembra, Lajčak je rekao da EU „podržava svaku aktivnost koja pomaže posredovanju u dijalogu“.

„Važno je da se poštuje da EU ima mandat UN da vodi proces koji ima dva glavna cilja. Jedan je normalizacija odnosa, a drugi je napredak na evropskom putu. Niko drugi to ne može da uradi osim EU“, naveo je specijalni predstavnik Unije.

Dodao je da Brisel „svaku aktivnost trećih strana meri kroz to da li je postignut napredak u oba ta cilja“.

„Sastanak u Vašingtonu i potpisani dokument dali su pomešanu sliku. Ima napretka kao to što je srpska strana pristala da se premesti u nove prostorije na prelazu Merdare koji je izgradila EU. Sa druge strane, preuzete su individualne obaveze koje su u suprotnosti sa zajedničkim stavom EU kao kada je reč o Jerusalimu“, kazao je Lajčak.

Dodao je da „nikada ne bi prihvatio“ da se bavi procesom normalizacije odnosa Srbije i Kosova da ne veruje da je napredak moguć.

„U isto vreme hoću da istaknem da sam ovde da pomognem, ne da namećem. Proces mora da bude pravedan, dve strane će potpisati samo onaj sporazum koji im odgovara“, rekao je Lajčak.