Lajčak potvrdio da je pismo Ane Brnabić o crvenim linijama Srbije za Kosovo povučeno

„Pismo je povučeno“, odgovorio je na direktno pitanje novinara ispred zgrade kosovske vlade.

Uz to je dodao i „postoje pojedine izjave koje nisu od pomoći, ali sporazum kao takav je važeći u celini. Štaviše, sporazum je postao deo EU puta Kosova i Srbije, tako da bih rekao da je dvostruko važeći: između Srbije i Kosova, i između Kosova, EU i Srbije“.

U pitanju je pismo koje je srpska premijerka, u ime Vlade Srbije, donela u sedište EU 15. decembra prošle godine, na dan tadašnjeg Samita EU-Zapadni Balkan u Briselu.

Lideri EU i Zapadnog Balkana tada su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da od Beograda i Prištine očekuju konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji odnosa.

Rezerve koje su usledile odnosile su se na:

„Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de facto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić.

Ovo je pismo Priština protumačila kao odustajanje Srbije od sporazuma, optuživši Beograd više puta da ga krši, uz zahtev EU da zbog toga i reaguje.

Šest meseci kasnije, EU je dvojici lidera, Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću, ponudila novi plan primene sporazuma, i to godinu dana nakon što je usaglašen Ohridski aneks koji je podrazumevao upravo već pripremljen plan primene sporazuma, sa razrađenim takozvanim sikvensingom (vremenski posložena primena).

Inicijalni sikvensing plan Priština i Beograd su različito tumačili. Beograd, ali i EU smatrali su Ohridskim aneksom da je kao preduzimanje momentalnih koraka u mehanizmu samoupravljanja za Srbe, što se u širem tumačenju razumelo kao korak ka fomiranju ZSO, dok je Priština od početka odbijala da to bude korak, naglašavajući da je sikvensing podrazumevao istovremene radnje, odnosno da Beograd preduzme konkretne korake na potvrđivanju kosovske nezavisnosti.

Posebno se naglašavao zahtev da Beograd potpiše konačni pravno-obavezujući sporazum o, kako je Priština naglašavala, uzajamnom priznaju.

Kurti je u junu u Briselu odbio i novi plan primene, uz novo uslovljavanje, od kojih je jedno bilo – povlačenje ovog pisma.

Evropski šef diplomatije istog je dana potvrdio da je srpski predsednik i „dao indiciju da je spreman da istraži opcije u vezi sa pismom Brnabić, te da formalizuje sporazum“.

Gervala ne veruje

A kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, i dalje ne veruje da se Srbija zaista i u potpunosti povukla pismo.

Ona misli da je Lajčak govorio o „delimičnom povlačenju pisma“.

„Verujem da Lajčak govori o delimičnom povlačenju njenog pisma, kojim, međutim, ne odustaju od nepriznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova – što je neprihvatljiv pristup“, kazala je ona.

Good to be back in Kosovo! Had an open and detailed discussion about the next meeting of Chief negotiators with First Deputy Prime Minister @BislimiBesnik. We also spoke about the Growth Plan and next steps in the Dialogue in the coming period. pic.twitter.com/aa9bjBvrOj

— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 6, 2024