Lajčak sa Đukanovićem, Komšićem i Džaferovićem o perspektivi Zapadnog Balkana

„Nisam čuo nijednog zvaničnika država članica EU da kažu da postoji alternativa. Alternativa je samo punopravno članstvo ovih država u EU“, kazao je Lajčak na Balkanskom integracinom forumu koji je u Podgorici okupio državne zvaničnike, gradonačelnike i bivše diplomate iz regiona.

Govoreći o perspektivi i dinamici pridruživanja, Lajčak je izjavio da EU „mora biti sigurna“ da nove članice „ne donose dodatne probleme“ i preneo da Unija „nije zadovoljna tim što se dešava na Balkanu“.

„One moraju da ojačaju funkcionalnost i ne unose unutrašnje probleme. Ono čega se plašim je da gubimo Zapadni Balkan koji je privržen našim vrednostima. Umesto da se stvaraju pravne države, nezavisni mediji, građansko društvo, depolitizovano pravosuđe, idemo u pravcu jačanja neliberalnih autoritarnih tendencija“, kazao je predstavnik EU za region.

Prema rečima Lajčaka, takav Balkan će biti instrument za strateške interese drugih igrača.

„Zato treba da ubrzamo proces proširenja. Treba da vidimo realno stvari i koliko snažnih pozitivnih signala region šalje ka EU“, zaključio je on.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović je kazao da se Crna Gora nije nikada kolebala „kom strateškom krugu treba da pripada“ i da „ne bi odustala od evropskog sistema vrednosti i kada ne bi bilo proširenja EU“.

Na forumu, u čijem su radu, pored Lajčaka i Đukanovića, učestvovali predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik je ponovio rezerve u odnosu na ideju poznatu kao „Otvoreni Balkan“ ili „Mini šengen“.

„Veliko je pitanje ne samo formulisanja ideje, nego kredibiliteta autora ideje Otvorenog Balkana ili Mini Šengena. Pridružujem se onima koji misle da je više reč o političkom marketingu, nego dobro osmišljenoj ideji”, kazao je Đukanović.

On je rekao da je sa više adresa čuo da bi na Zapadnom Balkanu mogla biti sprovedena formula privilegovanog partnerstva, te da bi se moglo razmisliti o odloženom članstvu.

„Te poruke me čine nespokojnim jer mislim da to nije odgovor na problem koji imamo. To je odgovor na ono što je kredibilitet Evropske unije“, kazao je Đukanović.

Primetio je da je postojeća struktura evropskih institucija „mnogo više okrenuta Zapadnom Balkanu nego prethodna“.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Šefik Džaferović rekao je da ne misli da su EU i SAD prepustile Zapadni Balkan bilo kome, ali je mišljenja da ni Brisel ni Vašington nisu dovoljno angažovani u regionu.

On je ocenio da je geostrateška, geopolitička konfiguracija Zapadnog Balkana završena i da je okončan proces raspada bivše Jugoslavije.

„Siguran sam da neće dolaziti do stvaranja novih država i postavljanja novih granica. Sledeći korak je izgradnja efikasnih i funkcionalnih država i adaptiranje evropskog sistema vrednosti u državama Zapadnog Balkana“, kazao je Džeferović.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić kazao je da se u BiH trenutno ne razgovara o putu ka Evropskoj uniji i reformama.

Komentarišući koncept Otvorenog Balkana, on je rekao da su „interesantna objašnjena za tu ideju“.

„Sa gužvom koja se dešava sa američkim izaslanikom u BiH, nama se otvoreno kaže da je Otvoreni Balkan dobra ideja i da trebamo da budemo deo nje. Svesni svog značaja, potrebe dobrih odnosa sa SAD, mi smo počeli da se pitamo odakle ođednom toliko mimoilaženja između evropske priče i priče SAD-a, a navodno se radi o približavanju nove administracije SAD i EU ključnim pitanjima. Nisam siguran da sam došao do pravog odgovora. Ali bavićemo se tim pitanjima zašto je Otvoreni Balkan bolji od Berlinskog procesa“, naveo je Komšić.

U radu Foruma učestvuju gradonačelnici Podgorice, Sarajeva i Tirane, Ivan Vuković, Benjamin Karić, Eion Veliaj, bivši ministri vanjskh poslova Hrvatske i Crne Gore, Vesna Pusić i Miodrag Vlahović.

Balkanski integracioni forum su organizovali Evropski pokret u Crnoj Gori i Fondacija Fridrih Ebert.