Lajčak: Sporazum Srbije i Kosova treba da reguliše sva otvorena pitanja

U intervjuu za oktobarski broj magazina CorD Lajčak je rekao da su „crvene linije“ u dijalogu da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova mora biti u skladu s medjunarodnim pravom, prihvatljiv za države članice EU, mora da doprinosi regionalnoj stabilnosti, jednom za svagda reši sva nerešena pitanja i da doprinese evropskom putu Srbije i Kosova.

Lajčak je rekao da se u dijalogu Srbije i Kosova govori o normalizaciji odnosa.

„Generalno, postoji razumevanje što to znači, ali na kraju je na dvema stranama da definišu šta im normalizacija odnosa znači, pronalazeći rešenje koje je u skladu s medjunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU, prihvatljivo za države članice EU , doprinosi stabilnosti regiona, što je najvažnije, pomaže im da ostvare značajan napredak svaka na svom evropskom putu“, dodao je.

Lajčak je rekao da obe strane znaju da njihov evropski put vodi kroz dijalog i da za dijalog ne postoji alternativa.

„Sporazum o normalizaciji učiniće tu evropsku perspektivu vrlo opipljivom za obe strane. Naravno, EU ima jasne kriterijume za pristupanje, reforme koje treba ispuniti, ali, kako ja vidim, konstruktivan angažman u dijalogu i njegovo uspešno zaključenje kroz sveobuhvatan sporazum trebalo bi da ubrzaju njihov evropski put“, naveo je.

Lajčka je ukazao da i Beograd i Priština imaju vlastito poimanje šta za njih znači normalizacija i elemente sveobuhvatnog sporazuma koji su za njih jasan prioritet i sada je na njima da zajedno s EU dodju do zajedničkog poimanja.
„Pre nego što smo u julu nastavili dijalog uz posredovanje EU, razgovarao sam o elementima sveobuhvatnog sporazuma s predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem. Obojica su se u načelu složili s njima, tako da u pogledu sadržaja nema iznenadjenja, a objasnio sam i našu metodologiju“, rekao je.

„Ključno načelo u pregovorima o tako važnom, a opet teškom i osetljivom sporazumu jeste da ne može svako uvek pobediti u svakom pojedinom članu. Obe strane moraju pokazati velikodušnost i tražiti kompromis kako bi na kraju svi dobili po malo, u korist svog naroda“, naglasio je.

Lajčak je rekao da je EU bila obaveštena o sastanku u Beloj kući 4. septembra i da će se fokusirati na ekonomska pitanja ali nije imala uvid u dva dokumenta s obavezama prema SAD, koje su predsednik Vučić i premijer Hoti potpisali.

„Koliko shavatam to obuhvata ranije sporazume postignute u dijalogu i teme o kojima se trenutno raspravlja u Briselu, već postojeće infrastrukturne projekte koje finansira EU i stavove američke vlade“, rekao je Lajčak.

On je podsetio da je EU najveći investitor, donator i komercijalni partner u regionu, ali da pozdravlja „ako obaveze preuzete u Beloj kući znače da će SAD doprineti finansiranju postojećih projekata“. „I pozdravljamo ako to znači da će Kosovo i Srbija poštovati prethodne obaveze iz dijaloga i nastaviti s elementima sprovodjenja koji su još nerešeni“, dodao je.

Prema Lajčakovim rečima Brisel očekuje da „zemlje kandidati postupno uskladjuju svoje politike prema trećim zemljama s politikama i stavovima koje je usvojila EU“.

„U tom kontekstu, svi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu razlog je za ozbiljnu zabrinutost i žaljenje“, naglasio je.

„Istovremeno, države članice EU pozdravile su zajedničku izjavu predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića i premijera (Kosova Avdulaha) Hotija da daju najviši prioritet integraciji u EU i da će nastaviti rad na dijalogu uz posredovanje EU, kao i da su predani udvostručavanju napora kako bi osigurali dalje uskladjivanje s EU u skladu s obavezama. Ali, zemlje članice EU takodje vrlo pažljivo prate buduće akcije i očekuju da će obe strane postupati u skladu s izjavom“, dodao je.

Lajčak je rekao i da između „SAD i EU apsolutno ne postoji rivalstvo“ kada je u pitanju dijalog.

„SAD su naš glavni partner na Zapadnom Balkanu. Uvek najbolje radimo kada ruku pod ruku radimo na promovisanju evropske perspektive regiona“, naveo je.

Takođe je odbacio ideje da rešenje odnosa Beograda i Prištine treba tražiti na medjuanrodnopj konferenciji poput Dejtona uz učešće velikih sila, umesto kroz dijalog u Briselu .

„Govorimo o normalizaciji odnosa, a ne o okončanju rata. Normalizacija je proces. Predložena rešenja moraju doći od samih strana, kako bi se dugoročno toga držale. Ona se moraju pronaći i prodiskutovati kroz dijalog i trebalo bi da bi približe obe strane EU. Zbog toga imamo dijalog u Briselu a ne negde drugde“, rekao je Lajčak.