Lajčak: Srbija i Kosovo demonstriraju posvećenost dijalogu

Tokom video/telekonferencije, koju je organizovala Škola naprednih medjunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, Lajčak je ponovio očekivanje da sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosovo i Srbija mogu da postignu u narednih nekoliko meseci, prenosi Glas Amerike.

„Kada dijaloga nije bilo, bilo je nestabilnosti. Sada, kada dve strane razgovaraju, to stvara utisak da su stvari pod kontrolom. Takođe, dijalog se ne može zaobići. Dve strane žele evropsku budućnost i znaju da je jedini put za to kroz dijalog“, rekao je Lajčak.

Upitan da li se i kako može naći rešenje za očekivanja dve strane, pošto Kosovo traži obostrano priznanje, dok se Srbija pita da li će i šta dobiti, Lajčak je kazao da o rešenju odlučuju tri strane.

„U stalnom sam kontaktu sa svima, uključujući države članice EU jer i ona ovde ima reč. Ne želimo da imamo gubitnike i dobitnike jer želimo da svi budu pobednici“, rekao je Lajčak.

Naveo je da razmena teritorija „više nije tema dijaloga“ i dodao da je to bilo pitanje koje je izazvalo negativne rekacije širom regiona.

„Mnogi su ukazivali da bi to značilo otvaranje Pandorine kutije. EU nije saglasna sa filozofijom ‘šta god se dogovore dve strane, treba prihvatiti’. Mi smo čuvari evropskih vrednosti i rešenje treba da približi dve strane i bude prihvatljivo Uniji. Rešenje treba da bude u duhu 21. a ne 19. veka“, dodao je Lajčak.

Upitan o trećim stranama koje nisu zainteresovane za rešenje spora Srbije i Kosova u okviru njihovog puta ka EU, Lajčak je, ne precizirajući o kojim se državama radi, rekao da ne treba brinuti dok je EU ozbiljna jer nema alternative evropskoj budućnosti.

„Briga se može javiti samo ako zemlje Zapadnog Balkana prestanu da veruju u svoju evropsku perspektivu. Članstvo nije milostinja, to se zaslužuje reformama na osnovu kojih dobijete priliku da igrate u evropskoj ligi. To je zasnovano na razvijanju i poštovanju vladavine prava“, kazao je Lajčak.

On je ukazao na značajnu ulogu SAD u oblikovanju Zapadnog Balkana.

„Ne bismo bili uspešni bez partnera. SAD shvataju da je EU rešenje za budućnost i to promovišu. U poslednje dve godine u tome je bilo malo poteškoća, ali sada sa verovatnim izborom projektovanog predsednika (Džozefa) Bajdena očekujemo najbližu saradnju za dobrobit naroda koji žive na području Zapadnog Balkana“, naveo je predstavnik EU.

Lajčak, koji je i specijalni predstavnik EU za regionalna pitanja Zapadnog Balkana, komentarisao je i odluku Bugarske da blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa Unijom zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja izmedju Sofije i Skoplja.

„Princip EU je da bilateralna pitanja ne bi trebalo da otežavaju put ka Uniji. Te stvari je potrebno odvojiti, interpretiranje istorije od puta napredovanja ka EU. Ne možete tražiti da neko prihvati vašu interpetaciju prošlosti kao što je to učinila Bugarska. Nadam se da će u vezi sa tim pitanjem za šest nedelja biti napretka“, ukazao je Lajčak.

Kao jedan od najvećih izazova angažmana Evropske unije na Zapadnom Balkanu označio je Bosnu i Hercegovinu i naveo da se medjunarodna zajednica na tom području bavi rešavanjem, uslovno rečeno: manjih, ali ne i beznačajnih pitanja.

„Kako bi ta država trebalo da bude uspostavljena? Da ima jedan glas ili nekoliko, koliko ih je sada po Dejtonskom sporazumu. Nećemo uspeti da dodjemo do funkcionalnosti dok ne uspemo da dobijemo odgovor na to pitanje“, rekao je slovački diplomata.

Lajčak, koji je od 2007. do 2009. godine bio visoki predstavnik EU u BiH, kazao je da je Dejtonski sporazum „stavio tačku“ na najkrvaviji rat i stabilizovao tu zemlju, ali da je danas potrebno gledati dalje u budućnost.

„Tu bih ukazao na značaj uloge medjunarodne zajednice. Pozvao bih je iskreno da pomogne jer nema koristi što se neke od država stavljaju na stranu pojedinih entiteta u BiH“, naveo je Lajčak.

Govoreći o perspektivama napretka zemalja Zapadnog Balkana u evrointegracijama, Lajčak je Crnu Goru označio najnaprednijom, navodeći da je ona otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja u pristupnom procesu i privremeno zatvorila tri poglavlja.

Konstatovao je da je međutim Srbija 2020. godinu završila bez napretka, ne otvorivši nijedno pregovaračko poglavlje.