Lakićević o rešenju za Kosovo: Vučić kao čovek koji lakira parket, pa samog sebe dovede u ćošak i bezizlaznu situaciju

Ako stojite u mestu, vi zapravo nazadujete. To je ono što se danas dešava u Srbiji, koja je sama sebi napravila poluratno stanje, ocenio je on u serijalu Kvaka 23 i ukazao da je situacija u društvu loša, puna tenzija i negativnog naboja.

Kao autor nedavno obljavljene knjige „Zoran Đinđić – prosvetlitelj“, Lakićević je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, upitan o Petom oktobru 22 kasnije, na prvu loptu odgovorio da je ta istorijska šansa propuštena.

Ali, onda se seti Zorana Đinđića i njegove izjave da je pesimizam najveći otrov i ustukne, u pokušaju da ipak nađe nešto što bi predupredilo takav defetistički i oštar sud.

Možda šansa nije definitivno propuštena, ali smo u svakom slučaju izgubili mnogo vremena. Gotovo da smo se vratili u doba pre Đinđića, ponovo se otvaraju stari frontovi, Srbija se vraća na pozicije od pre 30 godina, maltene se zaziva ratno stanje i vlada psihoza straha, ocenio je Lakićević.

Povodom nedavnog samita Evropske političke zajednice u Pragu, on je konstatovao da Aleksandar Vučić stalno proizvodi neprijatelje bez kojih ne može da funkcioniše.

To je delom i zbog istorijskih okolnosti, jer je devedesetih, pa i dobar deo dvehiljaditih, bio zagovornik politike koja je vodila i izgubila ratove, koja je izgubila rat i od Hrvatske, i sad bi on nekako hteo kao da pobedi, protumačio je Lakićević.

On ne smatra da je Hrvatska uvek u pravu, ali misli da je Vučićev ton potpuno neprimeren i napominje da ne možete da vučete takoreći celu Evropu za nos, pa i susede, koji plaćaju energente znatno skuplje nego vi zato što su se priključili sankcijama Rusiji.

I sad ste vi pametni, hoćete njima da se smejete i nećete nikako da pristanete uz sankcije, rekao je Lakićević i politiku Rusije označio kao siledžijsku.

Upozoravajući da bi za Srbiju najgori scenario bio samoizolacija, Lakićević je ocenio da sankcije koje se odnose na Srbiju nisu prave sankcije.

Jednostavno vam se samo dalje ne dozvoljava da radite ono što ste radili do sada. Znači, mogli ste da kupujete rusku naftu, ali sada, kao evropska zemlja, to više ne možete, pošto cela Evropa ne može da kupuje rusku naftu.

I ne treba da je kupujete, već da se priključite Evropi. Moglo bi se čak reći da je na neki način Srbija zapravo zavela sankcije Evropi, rekao je Lakićević, jer je pravi budalom.

Mi kao hoćemo da budemo uđemo u Evropsku uniju (EU), ali ne bismo baš da se ponašamo kao što se ponašaju sve zemlje u Evropi, nego bi da budemo izuzetak, da malo šurujemo i sa njenim neprijateljem. Kao, vi ratujte sa Rusijom, a mi ćemo sa Rusijom da budemo prijatelji, obrazložio je Lakićević.

Na pitanje da li je Srbija u izvesnoj meri talac Rusije, pogotovo kada je reč o energentima, on je odgovorio da je Srbija odavno talac Rusije i da je to „najveća šteta od politike koja se u energetici vodila proteklih desetak, dvanaest godina“.

Srbija je mogla, da je htela, da traži alternativne izvore snabdevanja i ulaže u nove izvore energije. Ništa od toga nismo uradili, mi smo u stvari bili pritisnuti Rusima, i na kraju smo došli u ovu takoreći bezizglednu poziciju, rekao je Lakićević.

Upitan da li će Srbija ipak uvesti sankcije Rusiji, on je ocenio da se Vučić malo preigrao sa politikom sedenja na „dve, tri ili četiri stolice“, jer su se te stolice „gotovo izmakle i više nema gde da sedne“.

Kada slušamo retoriku, Lakićević bi rekao da to vodi sukobu sa EU i priključenju ruskoj strani, ali mu racio ne dozvoljava da to prihvati kao konačan odgovor i konačno rešenje.

Kako je napomenuo, situacija je u zemlji takva da su, zahvaljujući pre svega Vučićevom radu, veliki otpori uvođenju sankcija Rusiji u dobrom delu javnosti, bar onom delu koji je vidljiv.

Ne znam da li će on moći da pređe preko toga, on traži partnere u opoziciji sa kojima bi mogao u Skupštini nešto tako da izglasa, rekao je Lakićević, koji misli da nedavni put Dragana Đilasa u Ameriku navodi misao na tu vodenicu.

Tu možda kao da se nešto kuva i pokušava da se Vučiću pruži neka ruka uz koju bi mogao da donese te teške odluke, procenio je on, mada nije siguran koliko je „tom jelu još ostalo da se kuva“, budući da je situacija neizvesna.

Tu neizvesnost je upravo Vučić generisao, ukazao je Lakićević i podsetio na vreme kada je Đinđić bio premijer i rešavanje problema stavio u centar delovanja, spreman da donosi teške odluke.

Kako je istakao, to je Srbiju oslobađalo bukagija, tih tereta koji su sprečavali njen napredak, dalji razvoj i hod ka Evropi, dok je ovo današnje vreme prepuno strahova i neizvesnosti.

Upitan o rešavanju problema Kosova, Lakićević je rekao da nije siguran da i sam Vučić zna kako će da odgovori na to pitanje i uporedio ga sa čovekom koji lakira parket, pa samog sebe dovede u ćošak i bezizlaznu situaciju.

On misli da konačno rešenje može u velikoj meri da zavisi od neke trenutne situacije i inicijalne kapisle koja će definitivno opredeliti Vučićev stav, mada u toj složenoj priči učestvuju četiri strane – Srbija, Kosovo, EU i SAD.

Amerika je mnogo odlučnija u stavovima nego Evropa, koja je čak i blaga i ne pritiska toliko, jer nema ni instrumente, ocenio je Lakićević i predvideo da će, ukoliko izmedju SAD, Nemačke i Francuske ne bude saglasnosti, možda biti prostora za odlaganje rešenja kosovskog problema.

Ne vidim, međutim, koliko bi to odlaganje nama odgovaralo, ocenio je on, ali je napomenuo i da ne znamo tačno koje su sve opcije na stolu i kakva su rešenja moguća.

Upitan da li i koliko zaoštreni odnosi sa EU, oklevanje sa pridruživanjem sakncijama Rusiji ili problem Kosova, utiču na investicije, Lakićević je konstatovao da su strane investicije ugrožene kao što su ugrožene i domaće.

Novac je plašljiva zverka i traži sigurnost, ilustrovao je on i ocenio da je Srbija u svetu već viđena kao nestabilna zemlja.

Srbija je i do sada „izgubila milijarde evra zbog činjenice da je bila šatro neopredeljena, a u stvari više naklonjena prema Rusiji, zbog čega su je ozbiljni strani investitori i izbegavali, dok su neki dolazili uz ogromne subvencije“, naglasio je Lakićević.

Osvrćući se nekadašnju kampanju „Srbija na dobrom putu“ i Đinđićeve reči građanima da će se u budućnosti sresti sa njegovim stavovima, Lakićević će procenio da se u budućnosti neće skoro sresti sa Đinđićem.

Uveren da bi Đinđić sigurno ostvario viziju budućnosti za koju se zalagao, on je procenio da građanima danas predstoji dosta mučna neposredna budućnost.

Kako je objasnio, nemamo vlast koja je sposobna da ljudima jasno predoči situaciju i ponudi rešenja, da ih uvede u proces mira, saradnje sa drugim ljudima i narodima oko nas, da im pruži perspektivu.

Prema njegovom mišljenju, ova vlast gura Srbiju na put sporog i mučnog razvoja, nepovezanog sa onim što su osnovne evropske vrednosti.

Kada se rešimo ovih koji su trenutno na vlasti, tada će početi da nam bude bolje. A verujem da ćemo se jednom rešiti, zaključio je Lakićević. (kraj) def