Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović
Bio sam u svojstvu ministra za infrastrukturu vlade Srbije jedan od potpisnika energetskog sporazuma sa Rusijom i prodaje Naftne industrije Srbije. Politika tadašnje vlade se podelila u dva tabora, kaže za Danas Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i potpisivač energetskog sporazuma kojom je NIS prodat Gaspromu 2008. godine.
„Jedni su bili za prodaju NIS Rusima jer ipak od njih uvozimo gas, naftu, a drugi tabor je bio za austrijski OMV. Ta firma je ušla u izbor sa NIS u taj izbor. Ali, OMV je albanska firma, firma Bedžeta Pecolija i jednostavno, pobedila je struja da se ipak NIS ne da u ruke albanskoj firmi“, navodi Velimir Ilić.
Upitan kako vidi ovdašnje okolnosti, situaciju u kojoj zbog vlasmištva Rusije nad NIS, građani Srbije dolaze u poziciju koja je mnogo nepovoljnija od sudbine koju dele drugi evropski narodi i države, sagovornik Danasa kaže da je NIS prodat Ruskoj Federaciji ne samo zbog podrške Kosovu.
– Pacoli je bio glavni za OMV, bilo je glupo dati NIS njihovom čoveku, koji je bio glavni čovek i finansijer OVK. Tada, moram da naglasim, nije bilo problema u vezi sa tim da li će Rusija da podržava Srbiju u vezi sa kosovskim pitanjem. Rusi su podržavali Srbiju i pre toga – kaže Ilić u odgovoru na pitanje da li su tada politički i populistički razlozi prevagnuli, odnosno da je aktuelna energetska nestabilnost i zavisnost građana Srbije od režima Vladimira Putina, uzrokovana potpisom koji je kao tadašnji ministar stavio na energetski sporazum sa Rusijom.
Vrlo je nezgodno što se politika umešala u energetiku u tolikoj meri, dodaje on, ističući da tada nije moglo da se“ nekako podržava neki sistem koji nema ništa u energetskom smislu“.
– Nema izvorište, nema naftu, nema gas… Mi smo gledali naš interes. Dobili smo 800.000 miliona dolara, i svaka tri meseca se vršio obračun i moglo je da se uloži u želenicu, infrastrukturu bilo čega… Mi smo gledali čistu ekonomsku računicu – kaže Velimir Ilić.
Upitan zbog čega onda najveći deo stručne javnosti govori o tome da je NIS poklonjen Rusima i da je prodat za džabe, sagovornik Danasa kaže: „Znate kako, mi smo tada imali ministarstvo finansija kao i ministarstvo privatizacije i ispalo je da je ovo bilo najpovoljnije u tom trenutku“.
Kako navodi, „politika se promenila u svetu, centri moći su se pomerili“.
– Mi smo birali mesto, kao što bismo i sad birali one koji imaju energentske izvore. OMV jednostavno nije imao sopstvene resurse, oni su druga ruka. Zašto bismo mi nekome davali i prepuštali se tome da od nekoga kupujemo iz druge ruke kad smo mogli da budemo broj jedan kupac. I to je pobedilo tada. Ovo sad, sad je lako pričati. A, sutra se izmire Amerikanci i Rusi, leći će to vremenom…, i šta onda? – zaključuje Velimir Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
