Norbert Lamert Foto: Fonet/Nenad Đorđević Norbert Lamert, predsednik nemačkog Bundestaga, poručio je danas poslanicima u Skupštini Srbije da bi dijalog o promeni Ustava, koji je u inauguracionom govoru najavio predsednik Srbije, trebalo da se vodi u parlamentu, koji je suštinska odlika demokratije.
„Ono što čini demokratiju demokratijom nije postojanje Vlade, nego postojanje parlamenta, čija je uloga ne samo da imenuje neku vladu, nego i da ima nadzor nad njom. Vlada uvek postoji, od kada postoji i čovečanstvo ,ali parlament je relativno nova pojava istorije“, poručio je Lamert i dodao da se demokratija može prepoznati po tome što većina ne može da odlučuje postoje li manjinska prava.
Prema njegovim rečima, parlament ima smisla onda kada pored stranaka koje su u Vladi postoje i one koje su u opoziciji, a kada ta opozicija isto tako ima svoje stavove i iste interese. Iskustvo Nemačke, istakao je Lamert, pokazalo je da demokratija nije moguća bez stabilnosti, ali i da stabilnost nije moguća bez demokratije. Lamert je tokom obraćanja srpskim poslanicima rekao i da Nemačka nije izvor demokratije i da je iz više pokušaja nastala stabilna parlamentarna demokratija Nemačke .
Govoreći o istoriji demokratije u Nemačkoj osvrnuo se i na Vajmarsku demokratiju koja je propala ne doživevši ni punoletstvo, samo zato što se međusobno suparništvo smatralo važnijim od zajedničke odgovornosti svih demokrata. Lamert je rekao da je iz tog iskustva s diktaturom i „percepcije jedne užasne istorijske krivice prema evropskim susedima“ izraslo novo shvatanje demokratije i ustavnog poretka i novo shvatanje o neophodnom balansu izmedju kompromisa i konflikta, interesa i ubeđenja.
„I danas želim da istaknem, kao što činim u svim parlamentima, kompromisi su neophodan uslov za funkcionisanje demokratskog sistema i tako ih treba shvatiti i primeniti“, rekao je Lamert, podsetivši srpske poslanike i na krah NDR-a i to pre svega zato što tamošnji parlament nije bio izraz suverene volje naroda, već instrument za mentorstvo jednog naroda i produžena ruka jedne stranke.
Predsdednik nemačkog Bundestaga u obraćanju poslanicima ocenio da je u Srbiji proteklih godina ostvaren razvoj i da je „očigledno neophodno“ da se nastave reforme, pri čemu „treba imati na umu“ da su pored ekonomskih, potrebne i političke reforme. Naveo je da su tokom posete u Beogradu svi njegovi sagovornici potvrdili da su bilateralni odnosi Srbije i Nemačke dobri i da su svi više ili manje nedvosmisleno rekli da od Nemačke očekuju posebnu ulogu u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„I jedno i drugo je novo i nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Niti su odnosi Srbije i Nemačke bili uvek bliski i prijateljski, niti se uloga Nemačke uvek smatrala kao posebno konstruktivna“, rekao je Lamert, ocenivši da je proteklih godina došlo do promena i da su promene neophodne i ubuduće ako se želi postići strateški cilj članstva Srbije u EU. Dodao je da je Nemačka primila k znanju da se Srbija opredelila za članstvo u EU i da je „otvorena i naklonjena“ tom stavu.
Lamert je precizirao i da je Nemačka bila najvažniji trgovinski partner i donator u Srbiji proteklih godina što, kako je rekao, potvrđuje njenu zainteresovanost za razvoj Srbije i region.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
