Latinka Perović: Demaći se do kraja zalagao za dijalog sa Srbijom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko se secam i Milosevic se takodje uvek zalagao za dijalog sa Siptarskim separatistima, … samo je bio mnogo bolje naoruzan od Demacija. A onda su 1999. amerikanci pomogli Demaciju u ‘dijalogu’ …

2. Danasnji Pristinski zvanicnici bi u dobroj meri trebali da se ugledaju na Demacija i pristupe pregovorima sa Beogradom na jednakim osnovama ane kao da su zasticeni beli medvedi jer samo se tako moze naci resenje za suzivot svih naroda na KiM..

3. Danasnji Pristinski zvanicnici bi u dobroj meri trebali da se ugledaju na Demacija i pristupe pregovorima sa Beogradom na jednakim osnovama ane kao da su zasticeni beli medvedi jer samo se tako moze naci resenje za suzivot svih naroda na KiM..

4. Ono sto su albanci sa Kosova trazili jos 1981. (Kosovo-republika, milom ili silom) Milosevic nikako nije mogao da im da, i to su i Demaci i njegovi drugari sa zapada znali. Zato su igrali igru laganog klizenja u konflikt u kojoj su oni glumili zrtvu, a Milosevic je bio bad guy (sto se sjajno uklapalo u koncept razbijanja Jugoslavije, koji je dirigovan sa istog mesta odakle je Demaci dobijao dorektive. Tako da je ova prica gospodje Perovic u najmanju ruku licemerna i otuzna.

5. Ta palanacka fascinacija drugosrbijanaca prvoalbanijancima… Kakve li tek samo izlive postovanja, ljubavi, razmevanja i sta sve jos ne mozemo ocekivati ako se kojim slucajem nesto desi Taciju ili Haradinaju.

6. Ne drzi se nesto dobro ni Seselj, ima i on zatvorskog staza zbog politickih stavova i on zastupa velikonacionalisticke stavove, pitam se da li ce i njega Snezana Congradin nazvati „srpskim i jugoslovenskim intelektualcem“ u nekom slicnom oprostajnom clanku? Demaci je pre svega bio velikoalbanski ideolog i sovinista, jedno vreme je bio i politicki vodja uck koja je na Kosovu i u Makedoniji odgovorna za zlocine, „dijalog“ se za njega sastojao od toga da Srbija prihvati sve albanske prohteve dok Albanci ne bi uradili nista. Ako Snezan Congardin sebe smatra za neku veliku borkinju protiv nacionalizma, sovinizma, podela, granica, za pomirenje, za gardjanske vrednosti onda neka ne glumi nego neka bude dosledna i neka iste standarde primenjuje i kada su srpski sovinisti u pitanju i kada su u pitanju sovinisti drugih naroda.

7. Prvo, Adem Demaći nije bio tek „čovek koji se do kraja zalagao za dijalog sa Srbima“. Nije bio ni separatista, ni pristalica ideje „Velike Albanije“ – do kraja života se zalagao za političku zajednicu balkanskih naroda (Balkaniju i/ili Ikariju, imena koja je predlagao) u kojoj bi Kosovo bilo jedna od sastavnica i bio je zagovornik jedne („marksističke“) struje u albanskom nacionalnom pokretu, a bio je i pristalica (ne aktivni /iz zatvora to nije mogao/, nego ideološki) Envera Hodže sve do (prve, posle konačnog izlaska iz zatvora) posete Albaniji krajem 1988., kada je i odbacio ideju o ujedinjenju svih Albanaca („Kosovski Albanci i albanski Albanci su dva sveta“, rekao mi je). U tom kontekstu (stvaranja zajednice balkanskih naroda) zalagao se za dijalog (i) sa Srbima. Zbog toga je i pristao da nekoliko meseci 1998. bude politički predstavnik OVK i da pokuša probleme rešiti dijalogom, a kako se nije slagao ni sa američkom politikom, zamenili su ga Hašimom Tačijem.
   Dvaput je hapšen i osuđivan – prvi put 1962. kada je kao učitelj u Orahovcu pismom kosovskim i srbijanskim prosvetnim vlastima zatražio više (albanske) nacionalne književnosti i istorije u nastavi, a drugi put 1974. (ili 1975, šest meseci posle prvog izlaska iz zatvora) da bi ga se navodno sprečilo da organizuje ilegalnu organizaciju – kazne je izdržavao u Požarevcu, Sremskoj Mitrovici i Staroj Gradišci, a iz zatvora ga nije oslobodio Slobodan Milošević nego su ga pomilovale savezne vlasti u kampanji oslobađanja „političkih“ (tada je iz zatvora pušten i Vlado Dapčević).
   Osnovao je i vodio Parlamentarnu partiju, kasnije je vodio Kosovski odbor za ljudska prava.

8. Gosp. L. Perović je spomenula jednu veoma važnu rečenicu sa kojom se Adem Demaçi obratio gosp. Biserko „…dođi, sestro, sedi pored mene da pokažemo da možemo zajedno…“ ko bi od srpskih političara, nakon 28 godine, jedni trećinu života sprovedenog po srpskim zatvorima (a kada bi bio osuđivan od albaskih sudija) govorio tako. Osuđivan je u ime
   „tog sramnog Bratstva i Jedinstva i ravnopravnosti“ koja je nadgledana iz jednog jedinog centra SFRJ, iz Beograda. Ako neko misli, da sam pogrešio, neka spominje neki primer.
   Da dopunim gospodju, L. Perovic: demonstracije koje g. Adem Demaçi u 1968 god. organizirao, zaustavili su odjednom proterivanje albanaca za Tursku koja je god. 1953 počela.
   U Turskoj žive između 6 – 7 miliona Albanaca.
   Lepo bi bilo da se javno govori o odlukama Berlinskog Kongresa od (13.06-13.07. 1878 ) odnosno o tačkama 32 i 35 te odluke.
   Dijalog i kompromis uvek se mogu postići pod uslovom da se stoji iza učinjenog u prošlih dva vekova.

   1. To mu je sestra po mrznji prema Srbima