Latinović: Kosovo se najverovatnije neće naći na dnevnom redu Komiteta ministara

Latinović podseća da je Kosovo imalo dva uslova za članstvo u Savetu Evrope. Prvi je vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji je Vlada Kosova ispunila. Drugi se, dodaje ona, odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština.

„Ne verujem da se nešto suštinski promenilo od onoga što su uslovi postavljeni pred prištinske vlasti vezano za donošenje odgovarajuće odluke na Komitetu ministara. Znamo da su tu dva uslova vezana za vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani, što je realizovano i što je bilo glavni podstrek da Parlamentarna skupština donese one odluke koje je donela. Drugi je u vezi sa usvajanjem Statuta Zajednice srpskih opština, što je očito sine qua non za regulisanje statusa Kosova u Savetu Evrope“, kaže Latinović, prenosi Kosovo onlajn.

S obzirom da se po pitanju tih uslova ne dešava ništa, odnosno da se još nije krenulo ka formiranju ZSO, Latinović smatra da ne postoji velika mogućnost da se pitanje Kosova nađe na dnevnom redu Komiteta ministara.

„Pošto se tu ništa nije promenilo, nemamo naznaka da se nešto dešava, ne vidim da se tu otvara neka mogućnost da bi se ovo pitanje moglo naći na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara“, dodaje Latinović.

Ipak, imajući u vidu na koji je način Priština „omogućila“ protok srpske robe, a na zahtev Nemačke, Latinović ne bi bila iznenađena ako bi Kosovu bio olakšan put do Saveta Evrope.

„Ne bi me iznenadilo da se možda radi na nečemu što se u diplomatiji zove „pekidž dil“, šta sve Priština treba dodatno da ispuni a da se zauzvrat to pitanje nađe na dnevnom redu. Ali, ako se nađe na dnevnom redu ne znači da se automatski i rešava“, poručila je Latinović.

Prema njenim rečima, Nemačka je preuzela političku dimenziju u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kao i u pitanju članstva Kosova u SE.

„Očigledno je da je Nemačka ponovo preuzela političku inicijativu i da ima veliki uticaj na vlasti u Prištini, i da tu ima podele između SAD i Nemačke, odnosno da su SAD više usmerene na bezbednosni akspet, a da je Nemačka preuzela političku dimenziju, kako zbog činjenice da je zajedno sa Francuskom preuzela obavezu francusko-nemačog predloga koji je poslužio kao osnova za izradu i usvajanje novog Briselskog sporazuma, tako i za pitanje ponovnog protoka robe iz Srbije. Izjave koje smo čuli iz Nemačke su snažan indikator labavljenja kriterijuma koje Priština treba da ispuni da bi se to pitanje našlo na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara, ili u bliskoj budućnosti“, zaključila je Latinović.