Lavrov ne dolazi, srpsko cenkanje se nastavlja

Ruski ministar spoljnih dela Sergej Lavrov ne dolazi u Beograd nakon što su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile prelet njegovom avionu. „Naša diplomatija još nije ovladala teleportacijom“, rečeno je lakonski u ruskom Ministarstvu agenciji Interfaks.

Kako podseća nemačka agencija dpa, Lavrov je „zbog ruske agresije u Ukrajini na meti zapadnih sankcija. Uz to je evropski vazdušni prostor zatvoren za ruske avione“.

Tiražni tabloid Bild pak podseća da su inače „humanitarni i diplomatski letovi“ izuzeti od sankcija.

Umesto leta, Lavrov će u Moskvi držati konferenciju za štampu na koju je u nedelju iznenadno pozvao strane dopisnike.

U Beogradu će se pak predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastati sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Vučić će u ponedeljak (6. jun) uveče otići u Dnevnik RTS-a da govori o situaciji, preneo je javni servis.

Vučiću laknulo?

Tako se završila barem ova epizoda sage tokom koje se, prema rečima premijerke Ane Brnabić, predsednik Vučić čak lično bavio logistikom posete ruskog ministra.

Više izvora DW je ove sedmice tvrdilo da se u Berlinu ozbiljno razmatralo da li će nemački kancelar Olaf Šolc uopšte doputovati u Beograd, ukoliko tamo par dana pre njega bude Lavrov. Sada bi sve trebalo da ostane na zvaničnim najavama, to jest da Šolc obiđe Beograd i Prištinu u petak (10. jun).

Prema oceni Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, i samom Vučiću je laknulo što Lavrov ne dolazi u pikantnom političkom trenutku.

Naime, na Zapadu je gasni dil Srbije i Gazproma dočekan kao novi dokaz podrivanja zajedničke evropske politike.

Zato je, kaže Popov, propala poseta Lavrova mogla da se posmatra i kao donošenje političkih zahteva Beogradu u zamenu za jeftiniji gas.

„Sve ima svoju cenu. Nema večitog bratstva“, kaže Popov za DW. „Interes je Rusije da pravi rupe u zapadnim sankcijama. Prisustvo u Srbiji je prilika da naprave jednu rupu i pokažu da su prisutni na ovom prostoru.“

Kako da se niko ne naljuti

Vučić je u škripcu jer istovremeno mora da se cenjka sa Moksvom i Zapadom, te da se pred građanima pokazuje kao „čvrst lider“, ocenjuje Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.

„Čini se da Beograd pokušava da nađe model po kojem bi se pridružio nekim sankcijama Evropske unije“, kaže Vuksanović za DW. „Ideja je da se skine evropski pritisak, a da se sasvim ne naljuti Moskva.“

Od ruskog napada na Ukrajinu, nemačka štampa redovno ocenjuje da je to srpsko „sedenje na dve stolice“ postalo neodrživo.

Prema saopštenju Šolcovog kabineta, kancelar će u petak na Balkanu pričati o bilateralnim blokadama, ali i o „daljoj zajedničkoj reakciji“ na rusku agresiju.

Šolc u Beograd stiže ispraćen nacrtom rezolucije Bundestaga o BiH, u kojoj će se tražiti i distanciranje Beograda od „separatista“. Neki od Šolcovih koalicionih partnera već su tražili da se zamrznu pregovori EU i Srbije.

Izvor: DW