Lazarević: Srbi na Severu između čekića i nakovnja

Lokalni izbori koji su u nedelju održani na Severu Kosova su praktično 100 odsto bojkotovani od strane većinskog stanovništva, tj. Srba.

“Sa oko 3,5 odsto učešća birača, dobili smo četiri opštinska rukovodstva i dve nove opštinske skupštinske upadljive manjine nad dominantnom većinom. Još opasnije za demokratiju je ukoliko upravo takvo manjinsko rukovodstvo bude u naredne dve i po godine, koliko je još preostalo do sledećih redovnih izbora i postane dominantno u vršenju vlasti”, izjavila je u razgovoru za “Vijesti” Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev iz Kosovske Mitrovice.

U četiri opštine na Severu Kosova u nedelju su održani vanredni lokalni izbori, koji su usledili kao posledica masovnog izlaska Srba iz institucija u novembru prošle godine, uključujući i iz lokalnih samouprava, u znak protesta zbog zahteva vlade u Prištini za preregistraciju vozila sa srpskim oznakama.

Glavna stranka na Severu, Srpska lista, ali i Srbi koji čine većinsko stanovništvo u ove četiri opštine, bojkotovali su izbore. Srbija i kosovski Srbi zahtevaju osnivanje zajednice srpskih opština (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazum koji je sa vladom Kosova potpisan pre deset godina.

Preko podređenog i ucenjivačkog mehanizma kontrole, do značajnog gubitka demokratskog potencijala Srba

Srpska lista je uz vlast iz Beograda i svojom saradnjom sa prištinskim institucijama pre Kurtijeve vlasti, preko podređenog i ucenjivačkog mehanizma kontrole zapošljavanja i zaposlenih, u značajnoj meri oslabila demokratski i građanski potencijal Srba na severu, kao i južno od Ibra.

Tatjana Lazarević kaže da novina izbora ipak nije bojkot Srba jer Srbi na Severu praktično bojkotuju kosovske izbore od 2013. godine, kada su prvi put organizovani. Novina je, ističe ona, to da je Srpska lista prvi put bojkotovala kosovske izbore od kada, unazad 10 godina, na njih izlazi.

”Štaviše, upravo je Srpska lista praktično uterala Srbe sa Severa u kosovski sistem upravo preko izbora 2013. i od tada ona na svakim izborima primorava Srbe sa Severa da glasaju, i to za Srpsku listu. Tokom 10 godina vršenja vlasti, Srpska lista je uz vlast iz Beograda i svojom saradnjom sa prištinskim institucijama pre sadašnje vlasti Aljbina Kurtija, preko podređenog i ucenjivačkog mehanizma kontrole zapošljavanja i zaposlenih, u značajnoj meri oslabila demokratski i građanski potencijal Srba na Severu, kao i južno od Ibra, dovodeći ih u zavisan položaj od vlasti i lokalnih centara moći i pojedinaca”.

Od ukupnog broja Srba na Kosovu, južno od Ibra živi njih oko dve trećine. Imaginarna granica, koju predstavlja Ibar, odvaja Sever, gde Beograd ima veliki uticaj, od ostalog dela Kosova, gde je Priština dominantna.

Srpska lista nije morala da preti građanima, dovoljno je bilo da ih ne primorava na glasanje

”U međuvremenu, protokom vremena sa jedne, i nepopuštanjem kontrole nad biračkim telom sa druge strane, ali i izbornim procesom, te upravljanjem finansijskim resursima, ali i često nezakonitom sferom uticaja, kojoj ni nasilje nije bilo strano, Srbi sa Severa su išli na organizovana glasanja sa svojim rukovodiocima iz institucija”, kaže Lazarević.

Ona dodaje da su vremenom nastale i “nove generacije, te grupe privilegovanih, koje u ovakvom urušavanju demokratije i sloboda nisu pronalazili ništa sporno, koristeći privilegije oličene pre svega kroz finansijska primanja i socijalna davanja”.

Urednica KoSSev-a kaže da je sada sa Severa poslata suštinski prava slika.

“Srpska lista nije morala nužno da preti građanima da ne glasaju. Dovoljno je bilo da im pusti na volju, to jest, da ih ne primorava na glasanje”.

Kurti iskoristio bojkot i nesaradnju SL da uspostavi kontrolu nad Severom

Kosovska izborna komisija je saopštila da je odziv na severu iznosio 3,47 odsto. Sva četiri izabrana gradonačelnika su iz stranaka etničkih Albanaca. Jedina srpska kandidatkinja koja je učestvovala osvojila je samo sedam glasova.

Vlada Kosova je novoizabranim gradonačelnicima i odbornicima u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok poželela uspeh na novim dužnostima.

“Vlada Republike Kosovo im pruža punu podršku u službi građana, bez razlike”, saopšteno je.

Lazarević kaže da je srpska zajednica dodatno urušenog kapaciteta na Severu, veoma oslabljena, sada i sa praktično nepostojećom autentičnom lokalnom politikom, te da je u tom smislu situacija slična i južno od Ibra.

„Nove kosovske vlasti su bojkot i nesaradnju Srpske liste iskoristile da pod obrazloženjem vladavine organizovanog kriminala na Severu, ponašanja srpske vlasti i predsednika Aleksandra Vučića, a potom i invazije na Ukrajinu, i pod objašnjenjem međunarodnim partnerima da odmrzavaju zamrznuti konflikt, uspostave kontrolu nad teritorijom severnog Kosova i dela institucija. Njihov priliv na Sever je u značajnoj meri ojačan i odlaskom Srba iz kosovskih institucija na Severu, i jedna takva situacija se dogodila upravo sada. Posle uspostavljanja kontrole u policiji, sudstvu, sada su manjinske vlasti na Severu i formalno preuzele opštinske samouprave”.

Na Severu Kosova živi oko 50.000 Srba. Albanci čine više od 90 odsto stanovništva Kosova, ali su oni mala manjina na severu. Strahujući od mogućeg nasilja u nedelju, centralna izborna komisija je odustala od plana da se glasa u školama i umesto toga je postavila glasačke kabine na 13 lokacija, dok su NATO vojnici iz Letonije i Italije, pripadnici KFOR-a, vršili patrolu na putevima u oblastima gde se glasalo.

Glasačke kabine su čuvali albanski policajci dovedeni iz drugih oblasti nakon što je 500 srpskih policajaca dalo otkaz prošle godine. Prištinske vlasti su optužile zvanični Beograd da je dirigovao “pretećom kampanjom” koja je sprovedena zastrašivanjem, pritiscima i ucenama kriminalnim instrumentima na terenu uticala na slabu izlaznost građana.

Predsednik Srbije Vučić je negirao te optužbe. On je ocenio da glasanje na Severu Kosova predstavlja “izborni debakl” Aljbina Kurtija i zemalja Kvinte, ali i da je pokazalo diciplinu i odgovornost Srba kakva, po njegovim rečima, nije viđena u savremenoj istoriji srpskog naroda.

Vučić je rekao da se u nedelju dogodio “miran politički ustanak” Srba sa Kosova koji su po njegovim rečima, “referendumski” pokazali u kojoj zemlji žive i koga neće na Severu Kosova.

Ne spavaju mirno ni osumnjičeni za organizovani kriminal, ali ni obično stanovništvo

Urednica portala KoSSev izjavila je za “Vijesti” da je najdominantnija slika protekle godine bilo raspoređivanje specijalnih policijskih snaga, izgradnja najmanje četiri baze specijalne policije na Severu, na kojem ih do tada nikada nije bilo.

Ona dodaje da u tim jedinicama nema Srba i da policajci dolaze iz različitih regiona Kosova.

Kosovske vlasti navode javno da se bore protiv organizovanog kriminala i zaista ima akcija koje svedoče tome u prilog. Ono što ne govore javno međunarodnim partnerima, ali u čemu lako komuniciraju sa svojim podržavaocima u većinskoj albanskoj zajednici, jeste trijumfalizam i poruke o osvajanju Severa. Sa druge strane, oni koji su osumnjičeni za organizovani kriminal na Severu naravno da ne spavaju mirno, ali ne spava ni samo stanovništvo. Niko ne voli ‘militarizaciju’, a posebno kada dolazi od strane vlasti koju lokalni Srbi ne podržavaju”.

Ona kaže da je razumljivo da ljudi negoduju “gledajući uniforme koje dolaze na njihovu zemlju, puteve i dvorišta, i sa kojima se dva naroda i dalje gledaju preko nišana”.

Niko ne voli ‘militarizaciju’, a posebno kada dolazi od strane vlasti koju lokalni Srbi ne podržavaju.

”Širi kontekst je da postoji duboki sukob narativa u klinču uništene srpsko-albanske saradnje i nedostatka razumevanja. Ovako promenjena slika utiče u velikoj meri na život Srba na Severu. Oni se nalaze između čekića i nakovnja, jednog iz Beograda, drugog iz Prištine”, kazala je Lazarević.

Dimne medijske zavese krize i sukobi BG i PR, a obaveze se ispunjavaju u predviđenim rokovima

Zamoljena za komentar o planu Zapada za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, odgovorila je:

”Iza dimne medijske zavese krize, teškog sukoba na relaciji Beograd i Priština i dijaloga koji je u ćorsokaku, neometano se odvija pregovarački proces na visokom političkom nivou upravo između tih istih pregovarača. Od kada su se strane krajem februara usaglasile sa njegovim sadržajem, i donele prvi implementacioni aneks, obaveze se ispunjavaju u predviđenim rokovima: usaglasili su se sa planom, donešena je deklaracija o nestalima, formiran je odbor za nadgedanje primene, pristupilo se razgovoru o članu 7 – mehanizmu ‘samoupravljanja’ za srpsku zajednicu i najnovija vest je da će se 2. maja predstaviti čak i statut za ZSO”.
Srbija povlači preostali suverenitet sa Kosova, za račun kosovskih vlasti

Ona je istakla da je slična bila situacija i dok je nekoliko meseci taj plan cirkulisao kod pregovarača, kada je proces pregovora neometano trajao, dok je na terenu gorela kriza.

”Suština je da Srbija povlači preostali suverenitet sa Kosova, za račun kosovskih vlasti, da nijedna strana ne osnažuje lokalno stanovništvo, koje je neugodni svedok i za jedne i za druge. Jedne podseća na ‘poraz’ i ‘izdaju’ koji se u dominantnom narativu, ali i zakonskim aktima izjednačava sa istorijskim, a druge opominje da ‘više nikada ne dozvole kompaktnost otpora neposlušnog stanovništva’, ili čak kako to često, u javnosti deluje, podseća na prepreku razmahalim nacionalizmima”, zaključila je Lazarević.

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) saopštila je da izbori na Severu Kosova ne nude dugoročno političko rešenje za četiri opštine u kojima su održani, i da je ono moguće jedino trajnim povratkom kosovskih Srba u institucije, koji Kosovo treba da omogući.

Portparol EEAS, Peter Stano, naveo je i da “rad na formiranju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom treba da bude završen što je pre moguće”.

”Imperativ je da hitno obnovimo situaciju u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na Severu Kosova”, rekao je Stano.

On je istakao da “postoji hitna potreba za ozbiljnim dijalogom između vlade Kosova i kosovskih Srba na severu”.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je dijalogu Beograda i Prištine potreban “novi momentum” i da očekuje pomak u formiranju ZSO nakon sastanka dve strane u Briselu 2. maja.