Lažna dilema – kada proglasiti bojkot

Prema viđenju političkog analitičara i narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića, koji je u načelu protiv bojkota, mnogo je bolje da opozicija zvanično proglasi bojkot po raspisivanju izbora, nego sedam meseci pre njihovog održavanja.

On objašnjava da ukoliko opozicija proglasi bojkot u septembru mesecu, stiče se utisak da se zapravo traži alibi za neizlazak na izbore. Takav potez deluje, opisuje Vukadinović, kao „prerano bacanje koplja u trnje“.

– Zato bi bilo mnogo logičnije zvanično objaviti bojkot tek kada budu raspisani izbori. Sa druge strane, proglasiti bojkot osam meseci pre izbora, može da deluje neuverljivo, čak i za one najtvrđe pristalice opozicije, koje uvek prihvataju ono što im lideri kažu – smatra Vukadinović.

On kaže da je pogrešno odmah na početku isturiti pitanje bojkota, jer je prema njegovom mišljenju bojkot nešto do čega treba da se eventualno dođe ako se ispostavi da su izborni uslovi „nepodnošljivi“.

– Kada se polazi od bojkota, onda eventualni izlazak deluje kao kapitulacija. Ja smatram da na izbore treba izaći, ne zbog toga što su uslovi dobri, već zbog toga što računam na situaciju „Davida protiv Golijata“, što ponekad može da rezultira i neočekivanim ishodom – ukazuje Vukadinović i dodaje da razlozi za neizlazak na izbore svakako postoje.

Upitan da li ima vremena i prostora da se izborni uslovi poboljšaju, Vukadinović odgovara da po tom pitanju nije preveliki optimista, ali da misli da će biti određenih pomaka, koji nisu beznačajni.

Politikolog Boban Stojanović nije saglasan sa prethodnim sagovornikom našeg lista. On podseća da opozicija već mesecima priča o nekim rokovima, koje često sama krši i pomera. Zbog toga, zaključuje Stojanović, najavu da će odluku o bojkotu doneti u septembru ne smeju da pogaze.

– Taj rok ne smeju da pomeraju kako ne bi razočarali javnost i njihove pristalice, time što bi opet prekršili datu reč. NJihovo biračko telo je izuzetno senzibilno kada su u pitanju takve stvari. Sa druge strane, prilično je kasno da se uđe u kampanju za bojkot 45 ili 60 dana pred izborni dan – obrazlaže Stojanović.

Prema njegovom utisku, u ovom momentu opozicija se već nalazi u svojevrsnoj „pretkampanji“ za neizlazak na izbore, jer je u javnosti u priličnoj meri razgovara o toj opciji. Zbog toga, Stojanović smatra da bi opozicija početkom, sredinom ili krajem septembra već trebala da krene u kampanju, pre svega sa ciljem da što više ljudi u Srbiji sazna da se izbori bojkotuju.

– Oni bi na taj način trebalo da objasne zbog čega se izbori bojkotuju, da kažu ljudima zašto je važno da izbornog dana ostanu kod kuće, kao i koji su planovi za kasnije. Kada izbori budu raspisani, za tako nešto je izuzetno kasno, kako vremenski, tako i u pogledu resursa – ističe Stojanović.

On ukazuje da bi možda bilo pametno da Savez za Srbiju proglasi bojkot izbora u septembru, a da onda ostavi rok drugim opozicionim akterima da se pridruže zajedničkoj kampanji bojkota.

– U suprotnom, mislim da bi se do februara sledeće godine svi u opoziciji međusobno posvađali. Upitno je da li oni mogu da izdrže u polemici „bojkot ili izbori“ još nekoliko meseci. Plašim se da tim međusobnim ubeđivanjima koja je opcija bolja, kod ljudi mogu da stvore pogrešnu sliku razjedinjenosti. Mnogo bi bilo bolje da se sedam meseci pre izbora šalje jasna poruka iz kojih razloga se ne izlazi na izbore – naglašava Stojanović.

On je uveren da sedam meseci jedinstvene kampanje može da donese mnogo veći uticaj na birače, nego u 45 dana formalne izborne kampanje, u uslovima u kojima opozicione stranke nemaju medije i resurse. Stojanović ne vidi razlog zbog čega bi opozicija trebala da čeka februar sledeće godine da se nešto promeni, jer i kada bi Vučić prihvatio sve njihove zahteve i oslobodio medije u tom periodu, 45 dana je premalo vremena da se bilo šta promeni.

Prema viđenju politikologa Cvijetina Milivojevića, polemika oko toga kada treba proglasiti bojkot izbora je samo još jedna uzica koju režim baca, kako bi se opozicione stranke oko toga međusobno „krvile“. On ipak smatra da je suštinsko pitanje da li opozicija, ili barem potpisnici Sporazuma sa narodom, može da bude načisto sa sobom da li je prihvatanje 42 zahteva kompromis, optimum ili minimum koji je neophodno da vlast ispuni.

– Opozicija treba da se složi oko toga šta je „minimum minimuma“ koji je dovoljan da izađu na izbore, a ne samo kada će reći da ulaze u bojkot. Nije sporno da će neke opozicione stranke izaći na izbore, i ako u ovom trenutku ne čine takozvanu „omiljenu opoziciju Aleksandra Vučića“. Nekim strankama zapravo odgovara da na izbore izađe što manje partija opozicije, jer one u tome vide svoju šansu – podseća Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, taj „minimum minimuma“ uslova za izlazak na izbore trebao bi da bude da najmanje tri meseca pre izlaska na birališta, dve ključne televizije na osnovu kojih građani donose odluku da li će izaći na izbore i za koga će glasati, moraju da budu ili oslobođene ili privedene „poznaniju prava“.

– Tu mislim pre svega na javni medijski servis i na najgledaniju televiziju sa nacionalnom frekvencijom (RTS i Pink). A priče o ingerencijama REM-a, novim ljudima u RIK-u i Agenciji za borbu protiv korupcije… ma dajte molim vas. U ta tela su, na žalost, oduvek birani partijski ljudi, koji su ili formalno bili članovi stranke, ili su bili bliski pojedinim partijama. Ipak, u nekim drugim vremenima, ti ljudi su se dostojanstveno ponašali – kaže Milivojević.

Podsetimo, Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret i jedan od lidera Saveza za Srbiju, nakon sastanka predstavnika opozicije održanog petog avgusta u opštini Stari grad, rekao da će odluka o bojkotu biti doneta do polovine septembra, ukoliko vlast ne prihvati zahteve opozicije.

Sa druge strane, predsednik Nove stranke Zoran Živković izneo je mišljenje da bojkot izbora nije cilj sam po sebi, već da bi trebalo da bude sredstvo opozicije za ostvarivanje normalnih izbornih uslova. On je poručio da bi odluku o bojkotu trebalo doneti onda kada izbori budu raspisani, a da bi do tada trebala da traje borba za izborne uslove.