Lažne vesti su postojale i u prošlosti, ali su se sporije širile, dok se danas putem društvenih mreža rapidno šire kreirajući javno mnjenje što predstavlja pretnju za demokratiju.
Upravo zbog toga je važno voditi javnu debatu kako tome stati na put, zaključak je konferencije «Da li postoji demokratija posle post-istine?». Debatu su organizovali CRTA, Istinomer i beogradska kancelarija Fondacije Fridrih Ebert.
Direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da su kampanja za predsedničke izbore u Americi, kao i Brexit skrenuli pažnju na fenomen postistine kao politički i kulturološki fenomen, ali i na činjenicu da stepen razvijenosti demokratije ne garantuje otpornost društva na manipulaciju činjenicama. Iako globalni fenomen, postistina je posebno opasna pojava u onim društvima u kojima već postoji slabost demokratskih institucija i gde je sloboda medija ugrožena.
“Postistina je opasana zbog toga što istina prestaje da bude važna i istina može postati sve u šta veruje dovoljan broj ljudi. Lažne vesti u Srbiji nisu prisutne jedino u digitalnoj sferi kojom vladaju neprovereni izvori, već i u tradicionalnim medijima. Možemo da kažemo da je ovo ključna razlika u odnosu na zapadne demokratije, gde tradicionalni mediji i izgrađene institucije mogu delimično da amortizuju uticaj dezinformacija” naglasila je Vukosava Crnjanski.
Problem post istine je uvek problem javnog mnenja.
“S jedne strane imamo vlast, s druge građne. Ko je treća, posredna instanca koja će utvrditi šta istina jeste, a šta istina nije. U političkoj utakmici to je javnost. U trenutku kada javnost bude preskočena, u trenutku kada javnost nije onaj treći, tada ulazimo u područje postistine i sirovih laži. LJudi lažu, nije problem što lažu, problem je što nema nikog da ih hvati u laži”, istakao je Ivan Milenković, filozof i urednik Radio Beograda 3.
“Nije bitno šta je stvarno istina već šta mi mislimo da je istina. Svako od nas ima svoju istinu”, istako je Krešimir Macan, PR stručnjak.
Danas je ključni segment komunikacije slušanje, jer samo tako možemo da čujemo da li smo svoju poruku preneli na pravi način.
“Živimo u eri personalizovane komunikacije. Dobro targetirana kampanja znači da mi je stigla poruka koja meni znači”, naglasila je Ana Mirković, izvršna direktorka Digital Communications Institute.
Protiv lažnih vesti pokušavaju da se bore tkz. fact-check portali za koje rade novinari koji se fokusiraju na proveru činjenica. Primer takvog sajta u Srbiji je portal Istinomer, koji proveravajući činjenice, ocenjuje izjave javnih funkcionera prema tri kriterijuma: ispunjavanje obećanje, istinitost i doslednost. Istinomer je, u poslednjih sedam godina od kada je pokrenut, ocenio preko 3.000 izjava, kako republičkih tako i lokalnih javnih funkcionera.
“Čini se da je bavljenje istinom luksuz za mejnstrim medije. Oni to ne mogu da priušte, fektčekeri teško da bi ostali na tržištu. Fektčeking sajt kao što je Istinomer treba da dobije megafon da bi dospeo do još šire publike”, smatra Siniša Dedeić, novinar Istinomera.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=HP0RFuEsOnQ]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
