„Kojih trideset poslanika će predložiti Borka Stefanovića za potpredsednika parlamenta“: Sporenja opozicije pred konstitutivnu sednicu

Konačni dogovor da li će biti pet ili šest potpredsednika parlamenta i ko će oni biti trebalo bi da bude postignut na sutrašnjim konsultacijama.

Novo sporenje u opzicionim redovima izazvao je predlog 35 opozicionih poslanika iz DS, Narodne stranke, Zajedno i Ne davimo Bograd kojim se za potpredsednika predlože Zorana Lutovca, šef poslaničke grupe DS, pored već dva predložena opoziciona kandidata za potpredsednike iz SSP i koalicije Nada.

Predlog Vladimira Orlića iz Srpske napredne stranke bio je da skupština u trinaestom sazivu ima pet potpredsednika, od čega bi po jedan dobio SNS, SPS, SVM, SSP i Koalicija Nada. Predlog da Lutovac bude šesti potpredsednik izazvao je pravu pometnju.

Iz Stranke slobde i pravde poručuju da oni nemaju ništa protiv izbora šestog potpredsednika, ali da je do sada uvek bilo pravilo da najveći opozicioni klubovi imaju svoje potpredsednike i da je grupacija koja predlaže Lutovca morala prvo da formira zajednički poslanički klub, a ne četiri i da onda predlaže kandidata. Smatraju da je sve ostalo kršenje višedecenijskih pravila.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP i za sada još neformalni kandidat za potpredsednika parlamenta kaže za Danas da opozicija više od 20 godina ima potpredsednike Skupštine Srbije i to mesto uvek pripada najbrojnijoj poslaničkoj grupi u opoziciji.

“Nekad je opozicija imala dva potpredsednika, zavisno od broja ovih pozicija. SSP i naši partneri PSG, PZP i Sloga sa nestranačkim ličnostima, ima najjači poslanički klub u opoziciji. Sledeći klub po broju je koalicija Nada. Ukoliko vlast podrži ideju da bude šest potpredsednika Skupštine Srbije, svakako ćemo to podržati, jer smatramo da je dobro da opozicija ima što više predstavnika u Odborima i na mestu potpredsednika. Takvo rešenje naravno ne bi narušilo odnose. Za predstavnike opozicije u odborima i na mestima potpredsednika Skupštine Srbije uvek glasaju svi poslanici. Tako je bilo uvek”, kaže Stefanović.

Nakon njegove izjave Danasu usledilo je i saopštenje SSP, koje su potpisali SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA u kome takođe navode da dva najveća opoziciona poslanička kluba imaju pravo na potpredsednička mesta, a da je nepisano pravilo da za predložene kandidate za potpredsednike, kako opozicije tako i vlasti, glasaju svi narodni poslanici.

U SSP kažu da su u skladu sa tim pravilima predložili Borka Stefanovića za potpredsednika, a da su iz medija saznali da druga po veličini poslanička grupa –  koalicija Nada, za funkciju potpredsednika kandiduje Božidara Delića.

“Ukoliko Demokratska stranka, Narodna stranka, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak žele da imaju svog kandidata za potpredsednika neophodno je da naprave jedan zajednički poslanički klub, umesto četiri, kako je to u medijima najavljeno. Takav poslanički klub bi imao najveći broj opozicionih poslanika i pripalo bi mu pravo da da kandidata. Sve ostalo predstavlja kršenje decenijskih pravila. Tvrdnje kolega iz ovih opozicionih stranaka da bi njihov kandidat bio izabran glasovima opozicionih poslanika, a naš glasovima SNS-a, predstavljaju neistinu”, ističu u SSP .

Podsećaju i da bilo ko, ko bi bio izabran za potpredsednika skupštine neophodno je da za njega glasaju i poslanici vlasti i to je svima poznato.

“Nažalost i pored toga pojedinci iz ovih pet organizacija dali su niz izjava kojima našeg kandidata nazivaju kandidatom SNS-a, optužujući nas tako da sarađujemo sa režimom. Smatramo da takve izjave ne priliče onima koji se deklarišu da su za promenu vlasti i sistema. Činjenica je da se opozicija i pre izbora okupljala, kao što je činjenica da su samo naše organizacije i posle izbora ostale na okupu, kako bismo smenili režim i učinili nešto dobro za Srbiju, a ne da bismo od SNS tražili da nam preko reda da nešto što nam ne pripada”, navodi se u saopštenju SSP i dodaje da će podržati ideju da se broj potpredsednka parlamenta poveća, kao što je to urađeno 2016. godine i da opozicija dobije tri potpredsednička mesta. Na taj način, kažu, stvorili bi se uslovi da i Lutovac bude izabran na poziciju potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Radomir Lazović, budući šef poslaničkog kluba Ne davio Beograd kaže da je poslovnik o radu parlamenta jasan i da on kaže da najmanje trideset poslanika može da predloži potpredsednika parlameneta.

“Mi smo to uradili i 35 poslanika proevropske opozicije predložilo je Zorana Lutovca za potpredsednika. Mi postavljamo pitanje kojih trideset poslanika će predložiti Borka Stefanovića. Oni verovatno računaju na podršku DSS”, kaže Lazović, a na primedbu SSP da najpre treba da formiraju zajednički poslanički klub , pa da onda predlažu kandidata, sagovornik Danasa odgovara da će poslanički klubovi biti formirani tek u ponedeljak.

“Da li ćemo se ujedinjavati u jedan poslanički klub naša je stvar”, napominje Lazović i dodaje da ukoliko na kolegijumu parlamenta ne bude bilo dogovora o izboru Lutovca za potpredsednika, onda će insitirati da se o tome glasa.

Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke objašnjava da prema Poslovniku parlamenta kandidate za potpredsednike parlamenta predlažu poslanici, a ne poslanički klubovi pojedinačno.

“Ne moramo da imamo zajednički poslanički klub. Kolegama iz SSP-a poručujem da još jednom pročitaju Poslovnik o radu Skupštine i posebno obrate pažnju na član 15. Vidim da se pozivaju na nekakva „nepisana pravila“ kad je reč o kandidatima za potpredsednike Skupštine i kad već govorimo o nepisanim pravilima ima jedno svima poznato „ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju“. Na sreću poslanika, rad u Skupštini je definisan pisanim pravilima”, navodi Rakićeva za Danas i pojašnjava da baš prema članu 15. Poslovnika parlamenta najmanje 30 narodnih poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, ali najviše do odlukom utvrđenog broja potpredsednika.

“Za svaku skupštinsku odluku neophodna je većina glasova, a kandidatura Lutovca je politički odgovor opozicionih aktera koji neće praviti nikakve dogovore s režimom. Predlog funkcionera SNS-a Vladimira Orlića da potpredsednici skupštine budu iz koalicije NADA i SSP-a je u najmanju ruku čudan i zbunjujući. Argumentovan je time da bi trebalo da najveće poslaničke grupe iz opozicije daju potpredsednike, iako to pravilo ne postoji u Poslovniku o radu skupštine, a poslaničke grupe još nisu ni formirane. Inicijativu za izbor Lutovca podržalo je 35 opozicionih poslanika i biće zanimljivo videti koji će poslanici podržati druge kandidature“, napominje Rakićeva.

Sagovornici Danasa podsećaju da SSP, čiji je potpredsednički kandidat Borko Stefanović ima 16, a kolaicija NADA, koja je predložila generala Božidara Delića ima 15 poslanika.

Da podsetimo, za izbor bilo kog potpredsednika, ipak, je potrebna većina od ukupnog broja poslanika, odnosno 126 glasova parlamentaraca. To praktično znači da će za izbor svakog od predloženih opozicionih kandidata biti potrebna podrška poslanika vladajuće većine. I ta podrška u princiu do sada nikada nije bio problem, ukoliko dogovor o kandidatima prethodno bude postgnut na kolegijumu parlamnetnta, odnosno pripremnoj konsultativnoj sednici.

Poslovnik Parlamenta kaže da je za kandidovanje potpredsednika potrebna podrška najmanje 30 narodnih poslanika i da se predlog podnosi u pisanom obliku. Nakon pretresa o kandidatima na samoj sednici skupštine utvrđuje se lista kandidata, a o potpredsednicima se izjašnjava tajnim glasanjem, ili javno prozivkom.

Glasa se najviše za onoliko kandidata koliko se bira, i to za kandidate čija su imena navedena na glasačkom listiću. Za potpredsednika Narodne skupštine izabran je kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako je predloženo onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran odlukom utvrđen broj potpredsednika Narodne skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nije izabran.