Lazović: Nas brinu i francuske investicije u Srbiji 1Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET

Nas više brine što ti neboderi Beograda na vodi krše zakone i procedure Srbije i što predstavljaju megalomansku prevaru i otimanje najvrednijeg dela zemljišta od građana Beograda i Srbije.

Jednako nas brinu i francuske investicije kojima se na deponiji u Vinči gradi spalionica koja će građane Beograda koštati preko 40 miliona evra godišnje, ukupno preko milijardu i dvesta miliona evra, a čije posledice po kvalitet vazduha će biti katastrofalne.

Takođe, brine nas što se zbog francuske investicije u aerodrom „Nikola Tesla“ uništava niški aerodrom „Konstantin Veliki“, komentariše za Danas Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, prekjuče na samitu NATO, u Londonu, kada je rekao: „Bio sam u Srbiji u julu i tamo sam rekao, neboderi koje se dižu u Beogradu nisu evropske investicije“.

Makron je to rekao u kontekstu izražavanja sumnje o ispravnosti prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, naglasivši pritom da EU mora više da investira u zemlje Zapadnog Balkana, na planu obrazovanja, kulture, ekonomije.

Makron je naglasio da će se protiviti bilo kakvom novom proširenju koje neće pratiti duboka reforma EU. „Budimo iskreni, sa 27 ili 28 članica naš sistem je suviše komplikovan. Sistem konsenzusa sa 27 ne funkcioniše, Komisija sa 27 komesara ne funkcioniše. Oni koji podržavaju proširenje moraju da prihvate više odlučivanja kvalifikovanom većinom i da svaka zemlja neće imati komesara“, poručio je Makron.

Dodao je da „EU nije labavo povezano zajedničko tržište već politički projekat, što podrazumeva mnogo više integracije“.

– Srbiji od EU partnera treba pomoć u izgradnji pravne države, u borbi protiv korupcije, u obezbeđivanju, poštovanja i unapređenju univerzalnih ljudskih prava i investicije koje neće otimati naše resurse već biti zdravi poslovni poduhvati od kojih će svi akteri imati korist – komentariše Radomir Lazović.

Podrškom autoritarnom vladaru, dodaje Lazović, koji, kako kaže, na ovim prostorima ne bira način da njegova bliska ekipa zaradi, EU, ali i države članice samostalno, igraju jako negativnu ulogu za sve ono što je izvorna ideja EU.

– Uprkos brojnim kritikama koje imamo prema Evropskoj uniji, smatramo da je za Srbiju neophodno da svoju budućnost gradi u ovoj porodici država – zaključuje Lazović.

Jasna perspektiva članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU, prema mišljenju Nenada Đurđevića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, obezbeđuje sigurnost kako građanima tako i poslovnoj zajednici, i daje pozitivan signal za povećanje i produbljivanje saradnje u regionu.

– Istovremeno, produbljivanje ekonomske saradnje zapadno balkanskih zemalja sa EU i zemljama članicama predstavlja važnu kariku u procesu integrisanja ovog regiona u EU i pre samog formalnog članstva, i predstavlja dodatni stimulans svim stranama u procesu. EU je najveći trgovinski partner zemljama ZB, ali je potrebno promeniti način na koji EU posmatra potrebe regiona i način na koji se kreiraju investicioni instrumenti da se te potrebe zadovolje – ističe Đurđević.

On dodaje da se Privreda komora Srbije i komore Zapadnog Balkana regiona preko Komorsko investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke zalažu za uspostavljanje mehanizma u integraciji sa EU u kome bi pristup tržištu EU bio omogućen i potpunosti i na ravnopravnim osnovama u oblastima u kojima je došlo do završetka pregovora i pune implementacije mera koje se tiču zakonodavstva, harmonizovanja politika i obezbeđivanja adekvatnog institucionalnog okvira koje garantuju ispunjenje dogovorenog, a po saglasnosti obe strane – EU i strane koja pregovara.

– Ova mera nazvana „inkluzivno proširenje“ omogućava da dođe do partnerskog odnose strana i obezbeđuje integraciju poslovnog okruženja Zapadnog Balkana u ekosistem EU. Region Zapadnog Balkana mora imati sopstveni plan koji bi obezbedio dugoročan razvoj, a istovremeno da bude spreman na eventualno prilagođavanje kriterijuma za proširenje koje je predsednik Makron predložio. Promena razvojne paradigme u regionu i usvajanje politika koje bi pratila tu promenu bi doprinelo da zemlje u regionu budu spremnije na izazove koje proces proširenja stavlja pred njihova društva – zaključuje Nenad Đurđević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari