Lazović: Ne isključujemo mogućnost bojkota; Stojanović: Masovne demonstracije jedini korak koji je opoziciji ostao

Lazović u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet objašnjava da je važno da se „uradi domaći“, da se ljudi motivišu, obezbedi protočnost informacija, obuče kontrolori i da se tada odluči o izlasku na izbore.

„Biće kasno ukoliko se bude čekalo sa otpočinjanjem ovih radnji dok se ne završe pregovori, a mislim da to Srpska napredna stranka (SNS) i želi“, rekao je Lazović u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Po njemu, za izlazak na izbore su potrebni minimalni uslovi koji bi omogućili da se vidi slobodna volja građana, dok bi opozicija trebalo da se dogovori šta je odgovor na ovo stanje.

Mi nemamo prioritetne uslove, nismo ih zajedno dogovorili, rekao je Lazović i ukazao da nepoštovanje učesnika u tom procesu vodi do nepoverenja i do toga da su zajedničke akcije teško ostvarive.

Kako objašnjava, podele bi mogle da se prevaziđu okupljanjem organizacija oko jedinstvenih programskih ideja koje bi onda građanima dale jednu konkrentnu ponudu – da imamo nekoliko ključnih ideoloških ili drugih kolona.

Lazović se, takođe, zalaže da se, umesto ka zajedničkom predsedničkom kandidatu, razgovor usmeri ka beogradskim izborima.

Razloge nepoverenja građana prema opoziciji on vidi u tome što su tradicionalne političke partije vremenom postale interesne sfere pojedinaca, ali i u činjenici da je SNS sve resurse koje ima usmerila ka tome da ljudima „zgadi politiku kao takvu“.

S druge strane, Stojanović je FoNetu rekao da se na beogradske izbore, ako se na njih izlazi, mora izaći na jedinstvenoj listi.

On podseća da je na beogradskim izborima 2018. godine bilo 19 odsto ili 157 hiljada takozvanih bačenih glasova, glasova ljudi čije liste nisu prešle cenzus.

„Mislim da opozicija ne sme sebi da dozvoli, ne 100 hiljada, nego nijedan jedini bačeni glas, jer svaki može biti presudan“, naglasio je Stojanović i predvideo da će beogradski izbori biti neizvesni, šta god se desi u narednih sedam ili osam meseci.

Prema njegovom stavu, zajednički predsednički kandidat ne znači ništa, ukoliko izborni uslovi ostanu isti.

Zbog toga smatra da bi fokus trebalo da bude ili na popravljanju tih uslova, ili na „protestima i građanskoj neposlušnosti“.

„Da se sada ovde pojavi Isus Hrist i da cela opozicija stane iza njega, to bi u ovakvim uslovima političke borbe opet značilo da Aleksandar Vučić pobeđuje u prvom krugu“, uveren je Stojanović.

On, ipak, ocenjuje da je opozicija u pat poziciji, da joj je potreban novac, da prethodni bojkot nije iskorišćen i da će vrlo verovatno izaći na izbore koje vidi kao jedini put u ovom trenutku.

Stojanović misli da bi opozicija mogla da okupi relevantan broj ljudi na ulici, ali samo ako bude postojao nekakav okidač.

Plaši se, međutim, da ih neće motivisati priča o izbornim uslovima, „već samo neko veliko nasilje vlasti, ili neka velika nepravda, neki specifičan problem“.

Još napominje da je podeljenost opozicije jedan od najvećih „doprinosa“ Vučićeve vlasti, mada ukazuje i da su građni razjedinjeni, vrlo često prezahtevni kao birači, ali i da ne postoje vera i nada da su promene moguće.

Prema njegovom objašnjenju, kada ljudi u „istraživanju javnog mnjenja vide SNS na 55 do 60 odsto, a onda vide prvog narednog opozicionog subjekta na sedam, 10, ili 15, to ne govori o tome da će se ovde nešto promeniti“.

Građani žele jednu ozbiljnu političku stranku ili koaliciju stranaka koja će se u istraživanjima približiti SNS, zaključio je Stojanović.