Radomir Lazović (Foto: FoNet / Milica Vučković)“Nimalo me ne čudi što Evopska unija polagano gubi strpljenje sa sa Srbijom, jer mi već trideset godina tumaramo u spoljnoj politici. Sada sa ukrajinskom krizom to naše spoljno-političko lutanje kulminiralo je i normalno je da iz EU poručuju – ljudi odlučite se”, kaže za Danas Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, komentarišući izjavu Miroslava Lajčaka da EU gubi strpljenje za probleme Zapadnog Balkana.
Vuletić ocenjuje da je poruka koju je Srbija dobila od Lajčaka zapravo upućena plitičkom establišmentu, pre svega Aleksandru Vučiću, ali ništa manje i opoziciji koja je sada ušla u parlament. Kaže da se od njih pre svega očekuje da kažu šta žele od Srbije, šta misle o agresiji Rusije na Ukrajinu i da daju precizne odgovore da li su za uvođenje sankcija Rusiji.
“Ako smo za uvođenje sankcija to mora biti izraz evropske politike i to podrazumeva nov prilaz rešavanju kosovskog pitanja do kraja. To onda znači i drugačiji pogled na Republiku Srpsku i Milorada Dodika.
Drugačiji pogled na Crnu Goru koja ne sme da se posmatra kao 27 izborna jedinica i da se konačno prizna da je to nezavisna država. Nažalost, Srbija se trideset godina suočava sa različitim problemima u regionu i da bi krenula dalje mora najpre da reši te probleme” , objašnjava Vuletić.
On kaže da ako neko misli da Evropa ne vidi i ne čuje šta se u Srbiji govori o Rusiji i Ukrajini grdno se vara.
”Krajnje je vreme da naš politički establišment shvati trenutak u kome živimo, da svet više neće biti isti kao i do sada i da Srbija ima šanse da se okrene na pravu stranu. Ukoliko to ne iskoristimo sada, narednih decenija ćemo nastaviti da tumaramo i ništa neće biti od naše perspektive”, zaključuje Vuletić.
.
A Radomir Lazović, funkcioner Ne davimo Beograd smatra da je najveća pretnja evropskim integracijama Srbije, upravo Aleksandar Vučić, bez obzira kakvu odluku donese o usklađivanju spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom po pitanju rata u Ukrajni.
“Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom i to smo mnogo puta jasno isticali, ali hajde da sa evropskim standardima uskladimo i recimo odnos prema kriminalu, pa da najviši državni funkcioneri odgovaraju za veze sa organizovanim kriminalom, ili bilo koju drugu oblast. To ni na koji način ne odgovara upravo Srpskoj naprednoj stranci, i Aleksandaru Vučiću i zato ne mogu oni biti partner u demokratizaciji zemlje ili sprovođenju evropskih vrednosti”, objašnjava Lazović.
On napominje da Ne davimo Beograd godinama upozorava na to da Srbijom vlada hibridni autokratski režim koji je oteo naše institucije, devastirao pravosuđe, obesmislio vladavinu prava, napravio od Srbije društvo sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi i zemlju divljih deponija i otrovnog vazduha. Zato, kaže, ne može Aleksandar Vučić biti partner u sprovođenju evropskih vrednosti, isto kao što nije neko ko radi u interesu građana Srbije u unutrašnjim pitanjima.
“Evropska unija svog partnera u Srbiji treba da nađe u našim građanima koji traže da žive bolje, a ne u kriminalnom režimu koji je oteo našu državu. Pozivati Vučića da poštuje evropske vrednosti je u najmanju ruku smešno. Sve i da Srbija napravi korake u pravcu usklađivanja sa Evropskom unijom, to će biti zbog pritiska i to samo u onim oblastima gde postoje direktne pretnje po opstanak na vlasti autokratkog režima, kao što je spoljna politika. Interes građana Srbije jeste tešnje povezivanje i članstvo u Evropskoj uniji, ali prepreka tome je Aleksandar Vučić”, zaključuje Lazović.
Na pitanje kako gleda na upoziravajući stav da EU gubi strpljenje za probleme Zapadnog Balkana, Nebojša Zelenović iz Zajedno za Srbiju kaže da bi iz ovog procesa isključio emocije, jer smatra da je strateški interes Srbije, ulazak u EU.
“Put ka ostvarenju ovog cilja vodi preko sveobuhvatnog dogovora Srbije sa Zapadom. Što pre krenemo ovim putem, to ćemo pre stići do osetno boljeg životnog standarda svake naše građanke i građanina i do izlaska iz političkog mraka i neslobode”, zaključuje Zelenović.
Predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izjavio je na forumu „EU u susretu sa Balkanom“ u Bugarskoj da je rat u Ukrajini na pozitivan način promenio način na koji EU razmišlja o proširenju, jer je proširenje ponovo postalo političko pitanje.
“Odjednom su sve zemlje EU shvatile da proširenje nije tehničko pitanje, već pitanje deljenja vrednosti i biti deo rešenja. Zapadni Balkan mora biti uz EU u ovom teškom trenutku. To znači da postoji osećaj hitnosti i osećaj nezavršenosti procesa – rekao je Lajčak i dodao da je EU izgubila strpljenje za probleme ili kvazi-probleme na Zapadnom Balkanu.
– Očekujemo da naši partneri na Balkanu pokažu da su deo rešavanja problema, tako što će sami rešavati probleme ili će nam pomoći da rešimo njihove probleme – kazao je Lajčak.
On je istakao i da Ukrajina „iskače ispred balkanskih partnera“ kada je reč o evropskim integracijama. Prema njegovim rečima, na strpljenje i toleranciju EU uticao je rat u Ukrajini. Iz tog razloga, Lajčak je rekao da zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo rešenja problema, a ne „da se bave ranama koje često sami sebi nanose“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
