Lazović: Ne slažemo se sa „zelenima“ iz Nemačke oko litijuma

Posle nekoliko nedvosmislenih poruka podrške vlastima u Srbiji iz Evropske unije po pitanju otvaranja rudnika litijuma i bora u našoj zemlji, nedavno je grupacija zelenih partija u Evropskom parlamentu uputila podršku solidarnosti ljudima u Srbiji koji su protiv otvaranja rudnika.

Evropska zelena partija je krovna organizacija zelenih političkih partija u celoj Evropi i čini je više od 40 partija iz svih država Evrope. Šta znači ova podrška za N1 priča Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF).

Lazović ističe da je ovo prvi put da jedna velika evropska partija iskaže „ovako nedvosmislenu javnu podršku građanima Srbije koji se protive štetnim projektima Rio Tinta“.

„Ova podrška je izuzetno značajna, jer ona šalje poruku da u Evropi postoje različita mišljenja o iskopavanju litijuma u Srbiji i da Vučić nije u pravu kada nas ubeđuje kako su svi u EU za iskopavanje litijuma po svaku cenu. Ova podrška šalje i poruku da protesti protiv litijuma ne predstavljaju proteste protiv EU, da građani ne samo da imaju pravo na proteste i da su takvi protesti potpuno u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima“, navodi sagovornik portala N1.

Lazović dodaje da je u pismu zelenih ukazano i na to da EU nije pružila bilo kakve garancije u pogledu bezbednosti projekta, kao ni u pogledu pravnog okvira koji bi zaštitio građane Srbije u slučaju brojnih rizika po životnu sredinu i zdravlje.

„Evropski zeleni su zaključili da je ovakva zelena tranzicija kakva se se sprovodi u Srbiji duboko nepravedna i da će ako se ostvari u postojećim okvirima korist aktuelnog projekta pripasti kompaniji Rio Tinto, a ostaviti nemerljivu štetu životnoj sredini i lokalnom stanovništvu“, kaže Lazović.

„Ne slažemo se sa ‘zelenima’ iz Nemačke oko litijuma“

On podseća kako je više puta u javnosti najavljivao da se radi na velikoj panevropskoj podršci građanima Srbije.

„Ponosan na doprinos koji Zeleno-levi front daje na međunarodnom planu ovoj borbi. Zeleno-levi front će u decembru, na velikom kongresu u Dablinu, biti zvanični i kandidat za punopravno članstvo u Evropskim zelenima, iako Srbija nije u Evropskoj uniji. To smatram izuzetnim poštovanjem i podrškom koju imamo od strane međunarodnih partnera. Nama je bilo važno da imamo jasan stav o litijumu, o pitanju koje tako polarizuje naše društvo, i to smo i uspeli da ostvarimo“, naglašava sagovornik N1.

„Zeleni“ iz Nemačke, koji su u javnosti prepoznati kao bliski partneri ZLF, nisu dizali glas protiv kopanja, već su naprotiv, u nekoliko navrata, nekritički podržavali projekat Jadar, stavljaju fokus na geostrateški značaj, a ne na uticaj na životnu sredinu.

Lazović kaže da i dalje imaju izuzetno dobre odnose sa nemačkim „Zelenima“, ali da se oko rudnika ne slažu.

„Nemačka ne garantuje eko standarde za litijum iz Srbije“

„To smo im i jasno rekli. Nekako se čini da su oni usamljeni u svom stavu. Mi potpuno razumemo i njihov interes da su za korišćenje litijuma, ali to nije naš interes. Ne može se zbog potreba u jednom delu Evrope, devastirati celo jedno područje u drugom delu, odnosno u Srbiji. Naše dobre odnose iskoristili smo da se vidimo sa najbližim saradnicima Olafa Šolca i da im iznesemo konkretne zamerke i protivljenje projektu. Od njih smo dobili i informacije, odnosno potvrdu, da nema nikakvih posebnih garancija od strane Nemačke, niti može da ih bude, za ispunjavanje ekoloških standarda Rio Tinta i da je na našoj vladi da obezbede poštovanje zakona u Srbiji. Ovo je direktna potvrda da Vučić iznosi neistine“, kaže Lazović.

Govoreći o tome da li ovaj glas „zelenih“ može da promeni neke stavove u delu EU ili „zelenih“ Nemačke, kaže da se ZLF ni malo ne miri sa stanjem stvari, nego danonoćno rade na tome da se situacija promeni u korist građana Srbije, bilo u inostranstvu, bilo u Srbiji.

„Spremni smo da uložimo trud i napor da pokušamo da promenimo stavove onih koji su za iskopavanje litijuma, pre svega jer su argumenti i interesi građana na našoj strani“, ističe.

Nema kompomisa kada je u pitanju kopanje

Za ponedeljak, 7. oktobar, zakazana je sednica Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o izmenama Zakona o rudarstvu gde bi se zabranila istraživanja litijuma i bora.

Vlast je u najavi odbila predlog, pošto ga je predsednik Vučić opisao kao „imbecilan“. Lazović kaže da ima malo mesta za kompromis kao i da su imali zamerke na predloženi deo izmena zakona.

„Zakon koji smo predložili je dosta jednostavan, on zabranjuje iskopavanje litijuma. Ono gde smo mi kao ZLF imali dilemu jeste da li treba zabraniti istraživanja. Naš stav je da ne treba, ali smo pristali da podržimo zajednički stav opozicije i ekoloških udruženja pre svega jer su istraživanja zaista veoma vezana za dobijanje dozvola za ekstrakciju. Što se nas tiče, nema prostora za neki kompromis kada je u pitanju zabrana iskopavanja“, naglašava Lazović.

Ako ima za „Rafale“ kako nema za zdravstvo i prosvetu

Paralelno sa litijumom, Beograd je kao nikad na udaru investitorskog i netransprentnog „urbanizma“. Ekspo Sajam, Generalštab, novih 300 ha za Beograd na vodi, nacionalni stadion, rušenje Starog tramvajskog mosta, divlja gradnja na jednom od najlepših vidikovaca na Milićevom brdu – najveća su pitanja koja nisu po volji velikom broju Beograđana.

Lazović kaže da iako je litijum najvažnije pitanje u ovom trenutku, ne sme se dozvoliti da, dok se bavimo rudnikom, prođu drugi štetni projekti širom Srbije ili da se nastavi dalje urušavanje uslova života građana, što se očigledno dešava.

Za prosvetu 125-130 odsto od prosečne zarade

On smatra da Srbija mora da izdvaja mnogo više za prosvetu i da sa evropskog začelja, za početak dostigne neku zlatnu sredinu, sa sadašnjih 3.5% na 5% BDP izdvajanja za obrazovanje.

„Ako poređamo svoje prioritete kako treba, a to znači da cenimo i poštujemo one kojima svakog dana poveravamo ono što nam je najvrednije, našu decu, ima prostora da Srbija, ako ništa, a ono dostigne Bugarsku u pogledu odnosa prosečne zarade i zarade u prosveti, odnosno 125 do 130% prosečne zarade“.

„Zato ZLF radi na priremi deklaracije o socio-ekonomskim prioritetima građana Srbije za koju ćemo tražiti podršku građana. Ovo je veoma povezano i sa situacijom u Beogradu i infrastrukturnim projektima koje ste pomenuli. Polazna osnova za ovu deklaraciju je činjenica da se ogromna javna sredstva, uglavnom iz zaduživanja, troše na megalomanske projekte, EKSPO (EXPO), nacionalni stadion i druge dilove, a da nema sredstava za nastavnike, da nema sredstava da se reše pitanja zagađenja, cene rastu vrtoglavo, da mladi odlaze, a na nivou Beograda autobusi javnog prevoza ubijaju ljude i grad nam se raspada. Ako ima novca za Rafale, kako je moguće da nema za ulaganja u obrazovanje ili zdravstvo„.

Govoreći o štrajku prosvetnih radnika Lazović kaže da je usvajanje zahteva sindikata u okviru rebalansa budžeta značilo da se prosveti dodeli još nešto manje od pet milijardi dinara za ovu godinu.

„Kada to uporedite sa desetinama milijardi opredeljenih za besmislene projekte, zaista morate da se zapitate da li je moguće da nema za prosvetu, odnosno za ulaganje u nešto najvrednije, našu decu. Zeleno-levi front smatra da je izjednačavanje plata u prosveti sa državnim prosekom tek početak“, zaključio je Radomir Lazović.