Lečić: DS nije ni za prodaju Đilasu, ni za zakup Vučiću

Neki u Demokratskoj stranci vođeni ličnim ambicijama žele da prodaju interese stranke Vučiću i Đilasu kako bi stvorili svoje nove pozicije koje bi pod mojim vođstvom mogli samo da sanjaju. Aleksandar Vučić se posle sedam godina progona DS-a prisetio da bi Demokratska stranka mogla da bude i te kako praktičan partner u rešavanju gorućeg problema oko Kosova i Metohije. Odjednom više nismo žuti lopovi i dokazani mrzitelji Srbije, sada se od nas očekuje da postanemo štaka na koju ce se oslanjati politika “zarđale kašike” i da duvamo u vrelu kašu koju je on sam zamešao jos devedesetih. A svaka štaka biva odbačena kada njen korisnik bez ičije pomoći može da stane na sopstvene noge, kaže u razgovoru za Danas Branislav Lečić, poznati glumac i kandidat za predsednika Demokratske stranke, odgovarajući na pitanje kako komentariše učestale tvrdnje da Dragan Đilas i Aleksandar Vučić “vuku konce” izbora u DS-u.

* Zašto ste se odlučili da se kandidujete za predsednika DS u trenutku kada je rejting stranke veoma nizak, a stranačka kasa ispražnjena?

– Baš zato. Ja sam borac i kada se desi da padnem odmah se dižem i nastavljam borbu do pobede. Takav pristup želim da probudim i u Demokratskoj stranci – da se digne iz ovog nokdauna jer pred nama je još mnogo rundi do pobede a ovo je profesionalni meč. Mislim da smo i Demokratska stranka i ja dugo čekali, vreme je da preuzmemo odgovornost i pokrenemo inicijativu za ono što smo zajedno sanjali sa Zoranom. Želim da Demokratskoj stranci pomognem sada kada je najteže, mene ne privlače niti državne funkcije niti privilegije jer sam profesionalno ostvaren čovek ali nisam ostvario onakvu zemlju u kojoj želim da mi žive deca. Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo vrlo jaka ideja može da vas drži u životu. Ova Zoranova misao me i u ovom trenutku pokreće a pokrenuće i sve iskrene demokrate. Što se tiče finansija i tu imam jasan plan kako da stranka izađe iz finansijskih problema. LJudi kojima je bliska ideja da ja vodim stranku ne žive samo u Srbiji, žive širom sveta- od Australije do Amerke i već su me kontaktirali. Mnogi od njih su završili prestižne međunarodne univerzitete i uspešni su poslovni ljudi koji su spremni da pomognu stranku, ne samo svojim menadzerskim i organizacionim iskustvom već i finansijski. Zbog višedecenijskog političkog opredeljenja i profesije kojom se bavim dobio sam više desetina poziva za gostovanja i predavanja širom sveta gde žive naši ljudi. Želim da to iskoristim kako bih afirmisao misiju DS-a i dao mogućnost potencijalnim donatorima da finansijski pomognu stranku. Do sada sam mislio da je dovoljno da podržim nekog od političara i da mu delegiram svoj ugled kao umetnik i opozicionar ali sada sam shvatio da moram lično da preuzmem odgovornost. Kada ako ne sada kada je DS-u najpotrebnije?

* Izjavili ste da je “ozdravljenje stranke jako važno”. Koji će biti Vaši prvi potezi ukoliko postanete novi lider demokrata?

– Prvo ću pozvati svoje uvažene protivkandidate da sednemo i dogovorimo se kako da zajednički podignemo i osnažimo DS. Drugi korak će biti zaoštravanje opozicionog stava prema SNS-u. Za mene je neprihvatljiva bilo kakva saradnja sa režimom. Posle svega sto se dešavalo u parlamentu i političkom životu, nakon svih progona i represije, nemoguće je da DS bude konstruktivna opozicija ovakvoj vlasti. Jedino što ova i ovakva vlast može očekivati od nas jeste da bude smenjena. Konsolidacija i modernizacija celokupne stranke – od mesnog odbora do predsedništva takođe je jedan od mojih prioriteta. To zahteva ubrzanje u pojednostavljivanje komunikacije, kako unutar stranke tako i prema građanima. Stranka mora da reaguje brzo, politički artikulisano i razumljivo. DS vise ne sme čekati da je izbori iznenade. Odmah ćemo formirati izborne štabove za lokalne izbore u Majdanpeku i Lučanima koji se održavaju ove godine i takođe formirati Centralni izborni štab za lokalne, pokraijinske i parlamentrne izbore koji će se najkasnije održati 2020. DS mora da se približi gradjanima, da ih čuje, zaštiti i pomogne u rešavanju svakodnevnih životnih gorućih problema. Onog trenutka kada postanem predsednik DS-a obećavam da krećemo u stalnu kampanju dok ne srušimo ovu vlast.

* Nedavno ste se sastali sa Đilasom. Kako ocenjujete taj susret? Ima li Đilas, prema Vašem mišljenju,kapacitet, da okupi opoziciju?

– U javnosti se priča da želi da kupi opoziciju, međutim ja sam u razgovorima sa njim stekao utisak da on ne želi da je kupi nego okupi u jednu kolonu. To isto želim i ja ali na partnerskim i ravnopravnim osnovama. Uveren sam da i on ima takve namere. Tvrdim da je Đilas častan čovek. Da je želeo da uzme DS on bi se kandidovao kao moj protivkandidat. Smetnje u vezama prave drugi, uglavnom potrošeni ljudi, koji imaju svoje favorite i žele da preko njih upravljaju DS-om. Ima, naravno, i u opoziciji ljudi koji misle da se u savez ulazi tako sto se nudiš, a ne tako što ulaziš na ravnopravnim osnovama, sa jakom I stabilnom organizacijom. DS je u prošlosti uvek bila kohezioni faktor i stožer okupljanja kompletnog demokratskog bloka kroz Koaliciju Zajedno, Savez za Promene i DOS. Ne vidim razlog zašto to ne bi bila i danas. Okupljanje svih demokratskih potencijala u jednu kolonu bice prioritet političkog rada DS-a u narednom periodu. DS je kažnjena jer je izasla samostalno na beogradske izbore, suprotno željama biračkog tela koje je ocekivalo nastup u jednoj koloni, sto se nikada vise ne sme desiti.

* Kako ocenjujete trenutnu politicku situaciju u Srbiji?

– Ovo još uvek nije postalo ono iz 2000-ih, ali posle ubistva Olivera Ivanovica sve više liči na to. Zastrašujući porast nasilja i organizovanog kriminala nesumnjivo nas podseća na vreme devedesetih, kada je takođe Aleksandar Vučić bio jedna od ključnih figura u vlasti. Svakodnevno dobijamo sve jača uveravanja da oni, ne samo da neće mirno prepustiti vlast, nego će se za nju grčevito boriti. Ne samo da je ukinuo demokratiju, ponizio građane, uzurpirao državu, pravdu i zakone, nego je i slobodu zamenio strahom. Zarad opstanka na vlasti i dodvoravanja Zapadu nameću se kao jedina moguća rešenja, ona rešenja o kojima se ne raspravlja ni u javnosti ni u parlamentu. Skupština je obesmišljena, a groteskni likovi iz naše prošlosti ponovo postaju elita diktirajući moralna načela i pravila ponašanja. Politički rijaliti Aleksandra Vučića definitivno menja kulturni kod naseg drustva i pretvara ga u kič I šund. Na suprotnoj strani od nas se nalaze ljudi koji nemaju moralnu kočnicu, koji misle da im je sve dozvoljeno, kojima ništa nije sveto ni uzvišeno i koji misle da istorija Srbije počinje od njih. U svoj opijenosti vlašću oni su se vec proglasili za dinastiju. Takvo njihovo ponašanje udaljava nas miljama od civilizacijskih tekovina modernog sveta. U takvim okolnostima nesporno je da će kad-tad eskalirati nezadovoljstvo koje će neko morati da artikuliše kako ne bismo završili u beznađu i anarhiji.

* Bili ste ministar kulture u vladi Zorana Đinđića. Kako gledate na aktuelnu kulturnu i medijsku scenu?

– Još dok sam bIo ministar kulture govorio sam da kultura nije samo sektor državne uprave kojim treba da se bavi isključivo resorno ministarstvo. Kultura je društvena dimenzija koja prožima celo društvo: politička kultura, zdravstvena, saobraćajna, kultura komunikacije… I kao takva odražava stanje našeg društva, tj.stanje njegovog duha. U ovakvom ambijentu ona se zaista srozala. Nekulturna vlast ništa drugo i ne može osim da proizvodi nekulturu u svim sferama zivota. To se najviše oseća u medijima, a naročito na nacionalnim frekvencijama gde bi trebalo da je suprotno. Medijska scena je pretvorena u tabloidnu kaljugu u kojoj pristojan čovek više ne može da razluči šta je laž a šta istina, a sve u svrhu lakše manipulacije građanima. Svedoci smo hiperprodukcije alarmantnih vesti o vođinoj ugroženosti, državnim udarima, svetskim zaverama…, što je postupak dramatizacije političkog života u svrhu očuvanja diktatorske vlasti. Kad to vidim, jasno mi je da je u pitanju velika prevara zbog koje plaćamo visoku cenu svi mi. Zadatak kulture je da očuva kontinuitet otpora protiv diktature.

“Ostajem član DS“

* Šta ćete učiniti, kada je o politici reč, ako ne uspete da pobedite na izborima za prvog čoveka DS?

– Svakako ostajem član Demokratske stranke. Nisam se učlanio da bih ja bio nešto već da bi od ove zemlje postalo nešto, a to nešto je normalna zemlja po meri pristojnih ljudi. Imam odgovornost kao roditelj, imam odgovornost kao ministar u vladi Zorana Đinđića, kao čovek koji voli ovu zemlju jer ja nemam rezervnu otadžbinu. Ne razmišljam o neuspehu jer u svojoj dosadašnjoj karijeri  sve zacrtane ciljeve sam uspešno završio a tako će biti i sa ovim.