Lečić: Kult ličnosti još od Tita traje preko Miloševića do Vučića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Бесмислено је да бивши министар говори о било чему. Уместо лустрације сви су потрчали у Пинк. 12 година ништа нису урадили да би направили демократску државу. Срамота. Нови људи би требало да дођу, али им овакви не дозвољавају. Што да Лечић опет не буде министар? Уз све поштовање, Мићуновић има скоро 90 година. Зар нема млађих? Празна прича.

2. Ličnost koja svojim ponašanjem, silinom uma i karakterom plaši i u svojoj stranci one, a takvi su ostali, kojima je stalo do vlasti, liderstva po ceni koju će drugi plaćati. Bio je jači od Đinđića u karakeru, silniji u govoru, hrabriji u nastupu. Pored Nebojše Čovića koji nije bio ista stranka, Lečić je imao ljudske vradnosti za to vuneno vreme, i niko drugi u toj Vladi na čijem čelu je bio Zoran Đinđić. A to je bilo malo za da premijer ne strada.

3. Lečić je gromada. Vidim komentare koji su eto, da se nešto kaže u stilu “ Evo ga, još jedan bivši… isti“. To hoće da čuje i diktator, uostalom, takvo mišljenje stvara on preko svega što je stavio pod svoju kontrolu i bljuje mržnju, naročito prema „bivšima“. Zna diktator i ko je Srbiju doveo do ovoga, ali laže, podmeće. Strah ga, naravno najviše od „bivših“ koji su, bar na kratko uveli demokratiju u Srbiju. Lečić je jedan od 5 miliona. A, DS će biti politička stranka koja će biti stub u obnovi demokratije u Srbiji.

   1. Gospodo,manite se resentimana…!! Imamo li kapacitet za promene ili nemamo,u ova globalisticka vremena…?? Ili i dalje,evoliurajte..Lecic bi mogao da tupi,dok ne evoluira u pandu…Nosioci 5.oktobarske spomenice,stvarno smo Vas gledali,i tako su ljudi, evoluirali u SNS…!!

4. Sklonost stvaranja kulta licnost u jednom narodu govori vise o tom narodu , naravno nego o licnosti. Radi se o mentalnom sklopu i potrebi za vodjom, sklonosti ka slijepom „padanju na koljena „. Tu se ne radi vise ni o ideologij. Radi se o politickom establismntu ,o Akademiji i crkvi …A narod ko narod , stoka .

   1. Narod ne sme da se naziva stokom, ružno je, pre svega, mahom i netačno. Izraz su osmislili političari i pustili ga u upotrebu, a kada su trenuci i vreme bezizlaza pred vratima, pojedinci upravo na ovakav način sublimišu svoju nemoć. Zar je stoka ginula i oslobađala društvo od Turaka, Bugara, Austrougara, Nemaca ?
      Zamislite da Švajcarci, Šveđani, ili pak Česi, Poljaci svoj narod nazivaju stokom ? Nikad od njih ne bi bilo, ništa.
      Mislim da narod zaslužuje veće poštovanje. Pojedinci su vazda srpskom društvu navlačili nevolje, a narod ih uklanjao da bi se isti kitili narodnim perjem i punili džepove, nakon pobeda i promena.
      Zato verujem da se bliži trenutak da narod konačno pobedi ovu neistinu, kažnjavanjem političara, tačnije, svođenjem njihove moći u civilizovane okvire, nalik onim na severu Evrope. To je ideal života, ali i dohvatljiv cilj.

5. Srbija i narod su u problemu od kada su komunisti dosli na vlast jako je tesko izaci iz ovoga.

6. Nece Srbija da propadne zato sto je Vucic na vlasti,ili zato sto ne moze da resi problem sa Albancima.
   Srbija mora da propadne zato sto nijedan problem ne moze da resi na demokratski nacinZbog toga je i Jugoslavija propala.
   Sta je radio Milosevic kada je video da je na nivou federacije politicki porazen?Poveo (na prevaru,pod parolom „odbrana Jugoslavije“,)Srbe u rat.Sta ce sada da radi Vucic,posto je video da je porazen na svim frontovima?Povesce(opet na prevaru,) u rat Srbe na Srbe pod parolom da se bori za „mir,sigurnost i buducnost nase dece“.

7. Diktatori su posledica nedostatka zakona odnosno zakonskih ogranicenja koja odredjuju trajanje mandata predsednika i drugih izabranika vlasti. Po pravilu diktatori se pojavljuju nakon odredjenih drustvenih lomova, revolucija, ratova, ekonomskih katastrofa i drugih socijalnih devijacija nakon cega dolazi do suspenzije zakona i „narod odlucuje o svemu“. Srbija je posebno mesto gde su despoti, vozdovi, gospodari i razne vodje, da tako kazem’ omiljene u narodu i radi cega demokratija u Srbiji ima posebno mesto sa veoma kratkim vekom trajanja. Najcudnija vrsta „demokratije“ u poslednjih sto godina, i najduza, je bila takozvana demokratija diktature proleterijata, radnicke klase ili kako su je oni zvali komunisticka demokratija sa dozivotnim vodjom predsednikom i njegovom partijom.. Ocigledno da je dosta toga jos uvek prisutno u Srbiji ili bar ima tu tendenciju da postane nesto vecno i da jos dugo, dugo odredjuje, rukovidi i usmerava nase zivote i Srbiju.