Lečić: Ostati i boriti se za preporod Srbije

Kako objašnjavaju, potrebno je svakodnevno se boriti za bolji život u matičnoj zemlji. Nikola Kojo je, podsetimo, u nedavnom razgovoru za portal Klix.ba poručio: „Ne mislim starost da provedem ovde, niti da moja deca odrastaju u jednoj ovakvoj crnoj rupi koja guta svoje ljude. Okidač je sve ovo ludilo, odnosno bezakonje, anarhija, sve ovo što pričamo o političarima koji nam uzimaju iz tanjira, govoreći da su oni nama nešto stvorili.“

Branislav Lečić, glumac i član Demokratske stranke, navodi za Danas da je siguran da niko iz Srbije ne odlazi sa osećanjima „prevelike radosti i ushićenosti, već da proširi vidike i ostvari svoje potencijale, težnje i snove“.

– Razmišljanja Nikole Koje i onih koji su već napustili našu zemlju jesu legitimna. Aktuelni režim uskratio je narodu šanse da trudom, radom i sposobnostima živi život dostojan čoveka, i svako ima pravo da sreću potraži na nekom drugom mestu. Mi živimo u apsolutizmu koji nije, čak, ni prosvećeni apsolutizam. Ali baš zato što se ne radi o prosvećenom apsolutizmu, već o primitivnom, agresivnom, baš zato što režim guši slobode – neće proći. Mi treba da se svakodnevno borimo protiv takvog stanja – nema povlačenja pred glupošću, agresijom, primitivizmom. LJudi koji mogu da daju doprinos u toj borbi moraju da ostanu ovde, jer tako možemo da doživimo duhovni, kulturni i svaki drugi preporod, smatra Lečić.

Milena Bogavac, dramaturškinja i spisateljica, konstatuje za Danas da „umetnici treba da putuju, da žive i rade u raznim kontekstima i da prate sve puteve koji im se otvaraju – to je dobro i zdravo“.

– Od toga imaju koristi i oni sami, ali i lokalna kulturna scena, jer jedan vredan čovek, tamo negde, obično napravi neki most, otvori neke veze i prilike za saradnje… Nije, dakle problem što ljudi odlaze. Problem je što ovde niko ne dolazi! Taj osećaj da smo „kulturna provincija“ dodatno se pojačava svaki put kad nečiji odlazak posmatramo kao tragediju ili gubitak. Nek idu ljudi gde žele, gde su pozvani i srećan im put! Što se mene lično tiče, ja sam tvrdoglava. Svoj rad ne umem da sagledam van konteksta u kome radim. Moj rad je neka vrsta borbe za bolje društvo. Ne razmišljam o emigraciji, samo zbog toga što bi, u ovom trenutku, to delovalo kao poraz i odustajanje. Ostaću ovde, dokle god ovde bude bilo loše. Kad budem videla da ovde može i da se ostane, da ovde neki svetski umetnici svojom voljom dolaze da žive i rade – verujte mi, ja ću prva otići! Živeću na moru, čitaću, pisaću, voziću bicikl i biću srećna, ukazuje Bogavac.

Glumica Bojana Stefanović ističe za Danas da nikada nije poželela da napusti Srbiju.

– Imam bliske prijatelje koji su otišli, i smatram da svaki čovek koji ode ima svoje razloge, koje je nezahvalno tumačiti i komentarisati. Lično nisam sklona pesimizmu, i ne volim izjave kao: „Nikada nije bilo gore“, ili: „Nema budućnosti“. Svako vreme zasigurno ima svoje izazove, i tokom istorije je neosporno bilo mnogo težih perioda nego što je ovo naše vreme. Na nama je da menjamo i unapređujemo sebe, svoje neposredno okruženje, pa posredno i vreme u kome živimo. Ako ništa drugo, makar da vaspitavamo našu decu da su izbor, snaga i moć samo u njihovim rukama, i da život jeste borba, ali borbu iz koje, uz pamet i dobrotu, možemo izaći kao pobednici, tvrdi Stefanović.

Slučaj Nikole Đurička

Glumac Nikola Đuričko nedavno se sa porodicom odselio u Ameriku. Đuričko, koji je član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, nedavno je izjavio da misli da „čovek mora da preuzme uzde svog života…kako sam stariji sve mi je teže da pravim kompromise i polukompromise“…