Legalizacija, kanalizacija i ćirilica za obodna naselja Beograda

Izborna lista Srpske radikalne stranke predata je druga po redu, što su radikali istakli kao njihovu superiornost i dokaz ozbiljne organizacije i spremnosti. Ako je redosled predaje liste ocena za „spremnost“ stranke, onda su radikali spremni skoro koliko i Srpska napredna stranka – prva na listi.

Ipak, kada su svedočili o brzini kojom su članovi i simpatizeri prikupili i predali potpise, radikali su napravili blagi otklon od SNS, govoreći da su uspeli u tome – „uprkos opstrukciji notara“.

Taj otklon, jedan je od malobrojnih, jer radikali u ovoj kampanji nisu preterano insistirali na kritici aktuelne gradske vlasti, niti su se uključivali u rasprave koje se vode između drugih suprotstavljenih izbornih listi – o metrou, Starom savskom mostu, projektu „Beograd na vodi“…

Ne, radikali ovu kampanju vode u afirmativnom tonu, ističući samo pozitivne stvari koje planiraju da pruže Beograđanima, i podsećajući na dobre projekte koje su završili kada su učestvovali u opštinskim vlastima.

Tako su najviše vremena proveli u Zemunu i naseljima koja čine tu opštinu – Busije, Batajnica, Plavi horizonti, podsećajući lokalno stanovništvo da su ta naselja izgrađena i urbanizovana baš u vreme vladavine radikala na ovoj opštini. I nastavak takvog uređenja naselja obećavaju svuda u Beogradu. Neke od glavnih tema su im broj nelegalnih objekata u Beogradu i potreba da se njihov pravni status razreši, za šta radikali uveravaju da imaju rešenje. Oni nude i kanalizaciju, vodovod, puteve, i ostalu osnovnu infrastrukturu. I slično je i na Paliluli, gde su radikali deo aktuelne vlasti u koaliciji sa SNS i SPS, a gde su obišli i najudaljenije delove – levu obalu Dunava, i naselje Veliko selo, iza Višnjice.

Radikali su svesni, da iako su u koalicionim vlastima na Starom Gradu i Novom Beogradu, kod stanovnika ovih, i drugih centralnih opština gde uglavnom žive ljudi okrenuti savremenim, modernim vrednostima, oni nemaju velike šanse, pa njihove glasove ne pokušavaju ni da prikupe.

I iz ove kampanje potvrđuje se da SRS dobro poznaje svoje biračko telo i ne troši resurse na pokušaj da se dodvori biračima koji drugačije razmišljaju od njih, već na lokalnom nivou targetira one koji su bliski njihovoj nacionalnoj politici. Kao što je stanovništvo na primer u delovima Zemuna, doseljeno uglavnom u izbegličkom talasu iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, i prilično nacionalistički orijentisano.

Osim urbanističkih i infrastrukturnih rešenja, SRS obećava i socijalne programe, odnosno pomoć koja je uglavnom vezana za potrebe najmlađih. Besplatni sportski treninzi za decu i nova mreže predškolskih ustanova neke su od sintagmi koje bi trebalo da privuku glasove roditelja kojima finansijski izdaci za decu opterećuju kućni budžet. Pred toga, Miljan Damjanović, predstavljen kao kandidat SRS za gradonačelnika, obećao je da će radikali „vratiti srpsku tradiciju u Beograd, vratiti ćirilično pismo i pokazati našu istoriju“.

Iako je Damjanović već poznat javnosti kao predsednik beogradskog odbora SRS i narodni poslanik te stranke, prvo mesto na izbornoj listi za gradske odbornike zauzeo je najprepoznatljiviji radikal – predsednik stranke Vojislav Šešelj. Bez obzira što Šešelj ne pretenduje na funkcije u gradskoj vlasti, on aktivno učestvuje u kampanji, obilazeći pijace, trgove i razgovara sa biračima obećavajući im rešenja za njihove probleme.