Leks specijalisom pomeriti izbore za jesen

A na tvrdnje vlasti da je nemoguće ispuniti zahtev opozicije za pomeranjem izbora sa proleća na jesen, iz SZS poručuju da je to moguće uraditi usvajanjem leks specijalisa koji bi bio deo sveobuhvatnog sporazuma. Ako je vlast spremna na to, članice Saveza bile bi spremne da se vrate u Skupštinu i učestvuju u usvajanju tog zakona.

Ministar unutrašnjih poslova i predsednik radne grupe za poboljšanje izbornih uslova Nebojša Stefanović rekao je gostujući na RTS da je vlast pripremila set mera koje se mogu realizovati i za sedam dana, neke za 20 do 30, a neke i za tri meseca (predlog tog dokumenta naš list je objavio u broju od 21/22. septembra).

Kako je rekao, reč je o promenama u vezi sa funkcionerskom kampanjom, medijima, Agencijom za borbu protiv korupcije, Regulatornom agencijom za elektronske medije, biračkim spiskovima. Ministar je istakao da se radi na zabrani funkcionerske kampanje, odnosno da se radi na pooštravanju kaznenih zakonskih normi i preciziranju šta su javni resursi i šta se pod njima podrazumeva. Kako je istakao, Agencija za borbu protiv korupcije će imati pet dana da reaguje na kršenje propisa.

„Biće zabranjena bilo kakva politička aktivnost u toku radnog vremena, zabraniće se korišćenje javnih prostorija za političku agitaciju, zabraniće se da se na bilo kom skupu, na kome se promovišu rezultati rada funkcionera ili institucija, govori pozitivno ili negativno o bilo kojoj političkoj temi koja se tiče izbora“, kazao je Stefanović. Kako je naveo, neće biti dozvoljeno osporavanje i promovisanje bilo koje političke liste ili stranke.

Komentarišući izjavu predsednika Dveri Boška Obradovića da je potrebno odložiti redovne parlamentarne izbore za jesen kako bi bilo vremena da se primene promene u izbornim uslovima, Stefanović je kazao da po Ustavu Srbije to nije moguće.

Obradović, koji predsedava SZS, za Danas kaže da je u pitanju set folirantskih mera vlasti za zamajavanje javnosti do izbora.

„SNS se posle svega više ništa ne može verovati. Ko i kako garantuje primenu bilo koje mere? Aleksandar Vučić, koji je rekao da se nikada neće kandidovati za predsednika Srbije? Kada će mere biti primenjene? Tri dana pred izbore? Pogledajte samo meru pod brojem 1: Dijalog sa RTS. Pa, to je smešno. Evo neka otvore informativni program RTS od danas za opoziciju, pa da tek onda pričamo. Mi ostajemo pri našim zahtevima, a to su preporuke Stručnog tima sa protesta „1 od 5 miliona“. Nema odstupanja od bojkota izbora dok se ne izborimo za uslove za slobodne i poštene izbore. I to najmanje devet meseci pre termina izbora, i uz garancije kao što je prelazna, tehnička vlada sa koministrima iz redova opozicije koji će sve to kontrolisati“, kaže Obradović.

A na pitanje kako pomeriti izbore čiji je zakonski rok proleće 2020, on odgovara leks specijalisom kao u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Upitam da li to podrazumeva da će se opozicija vratiti u Skupštini zbog tog zakona, on odgovara: „Ako je deo sveobuhvatnog Sporazuma o slobodnim i poštenim izborima, sa prelaznom tehničkom vladom kao garancijom i izborima posle devet meseci – onda da.“

O pomeranju izbora govorio je i Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, koja je bila organizator šest rundi razgovora vlasti i opozicije. On kaže da se oni po zakonu mogu odložiti samo u slučaju vanrednog stanja. „Jedno je pitanje potrebe, a drugo na koji način možete odložiti izbore. Ako gledate zakone, to se može desiti u slučaju vanrednog stanja, a videćemo da li postoji druga pravna mogućnost koju neko predlaže“, rekao je Antonijević novinarima u Beogradu.

Potpredsednica Narodne stranke, članice SZS, Sanda Rašković Ivić pak smatra da vanredno stanje defakto postoji.

„Preduboka je politička kriza u zemlji da se pred tim žmuri. Vučić je generisao non-stop vanredna stanja i uznemiravao javnost preko svojih medija svih ovih godina. Sada kad je zemlja u političkoj krizi, studenti u rektoratu, ministarske i druge afere tresu javnu scenu, vlast se pravi luda“, navodi ona. Kako dodaje, predlozi vlasti su u stilu: „Dok namami medom hrani, kad namami hleba brani“. „Predlozi su tek početak. Mi imamo 42 zahteva čije ispunjenje tražimo“, ukazuje Rašković Ivić.

I član Predsedništva Pokreta slobodnih građana i učesnik okruglih stolova vlasti i opozicije Petar Miletić ima primedbe.

„U setu mera nema ni reči o glavnom zahtevu, a to je oslobađanje medija za drugačije mišljenje. Takođe nema garancija da će se napisano stvarno i desiti. Dokument jeste pokazivanje dobre volje, ali ništa više od toga. I konačno nešto mora da se dogodi u realnom životu a ne samo na papiru da bi se izborni uslovi poboljšali“, zaključuje Miletić.