Lešnjak je uzbunjivač ili osvetnik?

Tužilaštvo je policiji poslalo nalog da prikupi potrebna obaveštenja i proveri navode koje je izneo Lešnjak, o navodnoj korupciji i reketiranju. S druge strane, Bastać ocenjuje za Danas da je čitav proces montiran i to po nalogu predsednika Srbije.

– Pošto je tužilaštvo postupilo po naređenju Vučić Aleksandra i započelo montirani politički postupak, ja ću se medijima obratiti saopštenjem nakon konsultacije – naglasio je Bastać.

Lešnjak je optužio svog venčanog kuma i doskorašnjeg saradnika za mučenje i fizičko prebijanje jer mu nije „isporučio reket od investitora koji su bespravno gradili na Starom gradu“. Tužilaštvo je, kako su naveli, pokrenulo postupak po službenoj dužnosti, a ne po krivičnoj prijavi.

„Sada vršimo provere. To su sva ona ovlašćenja koja su jedan orijentir tužiocu za neko dalje proveravanje. One u ovom trenutku ne moraju da imaju neko procesno svojstvo“, navela je za Insajder Irena Bjeloš, portparolka Tužilaštva.

Ona međutim nije odgovorila na pitanje da li Lazar Lešnjak ima status uzbunjivača, kako je to juče tvrdio ministar policije Nebojša Stefanović, ni da li će i protiv njega biti pokrenut postupak, budući da je u izjavama za medije praktično priznao da je vršio krivična dela.

Dok je za funkcionere vlasti Lešnjak uzbunjivač, Aleksandar Obradović, koji je ukazao na korupciju pri samom državnom vrhu u vezi sa trgovinom oružjem, označen je kao špijun.

Za Vladimira Gajića, Obradovićevog advokata, ne postoji nikakva sumnja ko je uzbunjivač a ko iskorišćen za izmišljenu priču.

– Lešnjak nije uzbunjivač, on se sveti Bastaću motivisan osvetom, dakle iz niskih pobuda. Za Kurir je rekao da ga je Bastać mučio u podrumu, a za Pink da je to bilo u stanu. Komična je ta njegova lažna priča. Aleksandar je heroj, ličnost godine, a Lešnjak je Minhauzen – kaže Gajić za Danas.

Tokom jučerašnjeg dana povodom optužbi Lazara Lešnjaka, bivšeg člana Opštinskog veća Starog grada, emitovane su specijalne emisije u medijima bliskim vlasti, a usledila je lavina napada, članova i zvaničnika SNS-a.

Čak je i predsednik Srbije, gostujući na Pinku, rekao da veruje Lešnjaku „jer jedan muškarac ne bi tako nešto izmislio“ i time, kako navode stručnjaci, otvoreno izvršio pritisak na tužilaštvo i sudstvo.

Lešnjak je naveo da je kao kum Marka Bastaća pratio bespravnu gradnju na Starom gradu, a kako ga je tog kobnog dana (ne navodeći kog), Bastać vezao i mučio punih devet sati jer mu nije doneo reket. Lešnjak je u ispovesti režimskim medijima rekao da je pored njega Bastać vezao još dvojicu, ali ih je naknadno pustio.

Advokat Rodoljub Šabić kaže za Danas da je jedina sličnost između dva poslednja slučaja uzbunjivanja to što su iznete optužbe o nezakonitom poslovanju koje su direktno ili indirektno vezane za dva politička funkcionera, u jednom slučaju vlasti u drugom opozicije.

– Sve drugo se bitno razlikuje. Optužbe koje je izneo Obradović, njegove tvrdnje da je privatna firma čiji jedan od predstavnika otac ministra unutrašnjih poslova dobijala unosne poslove za koje je vlast prethodno uskratila saglasnost drugima kao i da je oružje kupovala po cenama nižim čak i od one po kojim ga je kupovala druga, specijalizovana državna firma zbog čega je Krušik trpeo štetu, potvrđuju i „tajni“dokumenti Krušika, već objavljeni u medijima.

S druge strane za optužbe koje je izneo Lešnjak, bar za sada, nije iznet nikakav opipljiv dokaz – ističe Šabić. Velika razlika je, dodaje, i u ličnom odnosu njih dvojice prema onom na šta ukazuju.

– Obradović u poslu s trgovinom nema nikakvu ulogu dok je Lešnjak po sopstvenim rečima bio akter korupcionaških aktivnosti, preuzimajući i noseći „koverte“ i posle zadržavanja jedne koverte ga „šef“ lišava slobode i „muči devet sati“. Nejasno je kako je maltretman koji opisuje bio moguć, ni zašto od proleća 2018. nije prijavljen nadležnima – ukazuje Šabić. Prema njegovim rečima, velika razlika postoji i u odnosu tužilaštva prema ove dve situacije.

– Dok je Obradović lišen slobode i protiv njega pokrenut postupak, tužilaštvo se pokazalo sasvim nezainteresovano da proveri osnovanost onog na šta je ukazao iako je u pitanju moguća višemilionska šteta u poslovanju državne firme. U drugom slučaju nema nikakvih konkretnih podataka o materijalnom obimu eventualne korupcije, Lešnjak iako sam kaže da je u njoj učestvovao nije procesuiran, ali je tužilaštvo reagovalo doslovno „munjevito“ i odmah od policije zahtevalo prikupljanje činjenica povodom njegovih navoda – zaključuje Šabić.

Navijački proces

– Evidentna je razlika u vidu javnog ocenjivanja oba slučaja od strane visokih, čak najviših državnih funkcionera. To čine, krajnje subjektivno, navijački i kategorički, kao da su im sve relevantne činjenice poznate i dostupne iako to faktički nije moguće a pravno nije dopušteno – ukazuje Rodoljub Šabić, upoređujući odnos vlasti prema uzbunjivaču iz Krušika i kumu Marka Bastaća.

Politička odgovornost

Dok je Tužilaštvo zainteresovano za ovaj slučaj, a javnost prosuđuje o istinitosti optužbi, Dragan Đilas, predsednik SSP, čiji je Bastać član, jasno kaže da ne da Bastaća. Đilas je gostujući na televiziji N1 na opasku novinara da je njegovo „Ne dam Bastaća, isto kao kada predsednik države govori „Ne dam Gašića, Lončara…“ kaže da nije isto kada on ne želi da kazni čoveka koji je učestvovao u spaljivanju knjige ili Bastaća, kao kada to Vučić kaže „Ne dam Malog“. „Nije isto, radi se o državnim funkcionerima, koji krše zakon“, naglasio je Đilas.

Na pitanje Danasa upućeno SSP hoće li Bastać ipak snositi neku posledicu s obzirom na to da iako nije državni funkcioner, obavlja javnu funkciju predsednika opštine, nismo dobili odgovor.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar za Danas kaže da loše vesti iz opozicije prave loš efekat ne samo za tu stranku, u ovom slučaju SSP, nego na najširi opozicioni blok, jer taj deo opozicije funkcioniše po principu spojenih sudova, odnosno birači su isti ali se u zavisnosti od okolnosti odlučuju za jednu ili drugu opozicionu stranku iz tog bloka. Prema njegovim rečima, ovakve priče ne pomažu opoziciji da osvoji nove glasače, odnosno zahvate one koji su blago naklonjeni vlasti, a mogu oterati deo njihovih glasača u apstinenciju.

– Međutim, takve vesti ne utiču toliko loše na tvrdu bazu opozicije koja je u stanju da kritički tumači vesti o tome shvatajući da sve to može da bude deo strategije SNS da ima negativnu kampanju prema vidljivim funkcionerima opozicije. Takve vesti neće uticati na to da te pristalice opozicije promene mišljenje o njoj, odnosno promene svoj negativan stav prema karakteru vlasti. A činjenica da se ti ljudi nisu okrenuli vlasti ne znači da neće otići u apstinenciju – ukazuje Klačar. Kako dodaje, oni na koje ovakve priče mogu da utiču su meke pristalice vlasti, odnosno oni koji su nekada glasali za vlast, za stranke u koaliciji sa SNS, ili su glasali pod pritiskom za SNS.

– Za takve birače ovo su loše vesti – konstatuje Klačar.

On smatra da preko ovakvih optužbi nikako ne treba olako preći i da sve treba procesuirati ako ima osnova za to, ali iz političkog ugla gledano, ovakve vesti i priče se ne plasiraju slučajno i deo su negativne kampanje SNS koja se vodi protiv onih koji se vide kao najveći protivnici vlasti.

– Bastać jeste jedan od istaknutih protivnika jer je vidljiv u Beogradu, odnosno u onom delu koji je vrlo nezgodan za SNS zbog svih radova u glavnom gradu koji su naprednjacima pravili problem. S druge strane, Bastać je deo SSP, stranke Dragana Đilasa, koji je ipak percipiran kao najveći protivnik SNS – zaključuje Klačar. L. Valtner