Levica je ponovo aktuelna jer je koncept neoliberalne tranzicije, primenjen posle 2000. u Srbiji, doveo do katastrofalnih rezultata.
Danas smo na ivici socijalne katastrofe a opstanak države i društva su ugroženi, objašnjava pokretač Zrenjaninskog socijalnog foruma, politikolog Miroslav Samardžić. Prema njegovom mišljenju, u Srbiji privreda jedva da uopšte postoji a socijalni položaj ogromnog dela našeg stanovništva je tragičan.
– Postojeći koncept privredne politike, koji se oslanja na to da će privredni razvoj u Srbiji obezbediti strane investicije, za koje se daju ogromne subvencije, a stranim i domaćim kapitalistima se institucionalnim merama omogućava maksimalna eksploatacija radne snage, nije doveo do porasta blagostanja u Srbiji, niti do privrednog razvoja. Smatram da je moguć socijalizam, koji bi u isto vreme bio demokratski, u kome bi se poštovala ljudska prava, a da je u isto vreme privredno efikasan, ali na drugačijim postavkama nego što je to u savremenom kapitalizmu, koje nisu ni one iz istočnoevropskog socijalizma – objašnjava Samardžić. Prema njegovom mišljenju, u parlamentu Srbije ne postoji nijedna leva stranka, postoje stranke koje u svojim nazivima imaju odrednice socijaldemokratskih i levih, ali po svojoj suštini one to nisu. Srpski političari vide korist od korišćenja levičarskom retorikom, kako bi na taj način očuvali svoje političke pozicije.
– Pojačana retorika naših političara u smislu obezbeđivanja socijalne pravde samo je prazna priča, narativ iza koje ne stoji nikakav realan politički angažman koji bi ukazivao da postoji stvarna namera da se ti politički ciljevi ostvare. Zato LJajić, Tadić, Dačić, Vulin i nisu nikakvi levičari. Naprotiv, oni bespogovorno sprovode koncept neoliberalne tranzicije a i u svom političkom delovanju nemaju ništa od onoga što čini levicu. Postoje male, vanparlamentarne stranke kao što je Levica Srbije Borka Stefanovića i Socijaldemokratska unija, koje u svojim političkim programima imaju dosta toga što karakteriše savremenu evropsku levicu ali te stranke nisu još uvek politički afirmisane. Levica u Srbiji postoji preko delovanja organizacija koje čine Levi samit Srbije. Do obnove levice u Evropi dolazi naročito posle krize 2007, kada definitivno propada koncept neoliberalne politike i kada se pojavljuju moćne političke organizacije koje nastupaju sa konceptom demokratskog socijalizma, poput stranke Linke u Nemačkoj, Sirize u Grčkoj i Podemosa u Španiji, koja dobija 20 odsto glasova dva puta zaredom, u dva izborna ciklusa. Koncept novog socijalizma, koji odgovara potrebama i prilikama 21. veka, već je u značajnoj meri razvijen i doživeo je svoju političku afirmaciju, objašnjava Miroslav Samardžić.
Poredeći političku situaciju naše zemlje i zemalja u regionu, Samardžić zaključuje da prave levice nema uprkos tome što neke stranke nose takav naziv.
– (Zoran) Milanović u Hrvatskoj je jedna tragikomična priča a njegova politička organizacija nema nikakve veze sa levicom. To je političar koji se pokriva socijaldemokratskim plaštom, a sa ponosom ističe što ima ustaše u svojoj porodici. Levica nema nikakve veze sa nacionalizmom, ona mora biti internacionalna. Levičarski program ne može se ostvariti u malim, zavisnim zemljama, on mora da se organizuje transnacionalno. Levica u Srbiji može da jača samo ako jača levica u Bosni, Makedoniji, Hrvatskoj. U Hrvatskoj, srećom, postoje manje organizacije koje deluju sa levičarskih pozicija a pandan u Srbiji im je Levi samit. To su mahom udruženja građana i nezavisne grupe, no u parlamentu ne postoji nijedna levičarska politička organizacija – kaže Samardžić.
Turbo EU projekat
– Zapadni levičari kažu da levica nikada ne može parirati desnici u nacionalističkoj kampanji, levica se zalaže za univerzalne ciljeve a ne ekskluzivne etničke. Radikalna desnica u Evropi jača zbog toga jer ne postoji dovoljno jaka politička levica koja bi ponudila alternativu posledicama teške ekonomske krize, koja je počela 2007. U Zapadnoj Evropi desnica jača jer postoji duboka, sistemska kriza EU i kriza evropskih integracija. EU unija je napravljena kao jedan turbo-kapitalistički neoliberalni projekat, i dobar deo pripadnika nižih slojeva smatra da su evropske integracije odgovorne za pogoršanje njihovog ekonomskog položaja, što je delimično tačno. Zbog nepostojanja jake levice koja bi prosvetiteljski delovala na ovo nezadovoljstvo, razočarani građani postaju lak plen desničarskih organizacija i političara poput Le Penove, Najdžela Faraža ili Alternative za Nemačku – smatra Samardžić.
Liberali i nacionalisti
Desnica u Srbiji se može podeliti na liberalnu i nacionalističku. Liberalnu desnica predstavlja, recimo, SNS. To su one organizacije koje smatraju da kapitalizam nema alternativu, i koje u potpunosti sprovode neoliberalan koncept ekonomske politike, zalažu se za evropske integracije Srbije, mir u regionu. Sa druge strane su radikalne desničarske organizacije, koje su takođe prokapitalističke ali više su nacionalno obojene, insistiraju na očuvanju Kosova u sastavu Srbije. U tom pogledu sve političke stranke, po mom mišljenju, u parlamentu Srbije su desne ali među njima postoje značajne razlike u mnogim političkim pitanjima. Tamo gde se oni slažu to je bezalternativnost kapitalizma. Smatram da je desničar onaj koji podržava kapitalizam, kaže Samardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
