Može li tek osnovana politička organizacija LIBDEM da preživi uzlet desnice u Srbiji?

Da podsetimo, krajem prošle nedelje na srpskoj političkoj sceni pojavila se nova politička organizacija LIBDEM, koja će okupljati građane liberalne i demokratske orijentacije, koja će se boriti protiv nacionalizma, šovinizma, svih vrsta ekstremizma i uz snažno nastojanje da Srbija u doglednoj budućnosti konačno postane članica EU i otvori dijalog u društvu o članstvu u NATO savezu. Za predsednika te organizacije izabran je Đorđo Žujović, dugogodšnji član i poslanik Liberalno demokratske partije, koja je iste te ideje imala u fokusu. LDP je danas vanparlamentarna stranka koja nije ni učestvovala na poslednjim izborima.

Uprkos tome što liberalna ideja nikada nije imala neku veliku tradiciju i podršku u našem društvu ona se i dalje pojavljuje na našoj političkoj sceni, ali je pitanje da li ona može da preživi uzlet desnice kod nas.

„Srbija se suočava sa značajnim nacionalnim problemima i dok god oni ne budu razrešeni na način koji je iole zadovoljavajući za većinu građana – što je za sada daleko od realnog – kod nas će veliki značaj imati sve ono što je skopčano sa zaštitom interesa države Srbije i srpskog naroda koji živi van njenih granica. Otuda, ni nova politička organizacija koja je sada osnovana, a spaja liberalne i demokratske vrednosti na naglašeno anacionalni način (što je samo po sebi takođe legitimno) – nema, niti će u dogledno vreme imati, prostor da razmahne krila, objašnjava Anđelković.

Prema njegovim rečima u Srbiji već postoji niz političkih subjekata, kakva je primera radi i Stanka slobode i pravde, koji se bore za slično biračko telo, odnosno nastupaju sa relativno bliskih ideoloških posledica.

„No, drugačije bi stajale stvari kada bi se pojavila neka nova, dobro organizovana stranka, koja bi bila na pozicijama klasičnog liberalizma, koji za razliku od većine njegovih postmodernih varijanti, nije bežao od svega onoga što se danas smatra izrazito nacionalnim. Naprotiv. Teoretičari izvornog liberalizma i politički akteri koje su oni inspirisali, bili su, po pravilu, liberalni nacionalisti. Dovoljno je setiti se Đuzepea Macinija, koji je imao ogromnu ulogu u procesu ujedinjenja italijanskih zemalja, ili velikog britanskog filozofa Džona Stjuarta Mila i njegovih, do danas bar delom aktuelnih, ideja“, pojašnjava sagovrnik Danasa.

Liberalizam, kako kaže, koji bi bio u duhu njihovih, između ostalog i nacionalnih pogleda na svet, i te kako imao šanse u Srbiji.

Prema Anđelkovićevim rečima, nažalost, kod nas se, neretko, nakaradno razdvaja liberalno-demokratsko od nacionalnog, što najviše koristi sadašnjem režimu.

„Mnogo više građana Srbije očekuje da im se ponudi kredibilna nacionalno-liberalna platforma kako bi energičnije krenuli putem koji nas vodi do promena loše vlasti i sistema, nego što ima onih koji smatraju da već nemaju odgovarajuću liberalno-anacionalnu ponudu na našem političkom „švedskom stolu““, napominje politički analitičar.

Uspešnost liberalne ideje na našim prostorima, prema rečima politikologa Mladena Mrdalja zavisi od toga šta se podrazumeva pod liberalnom idejom.

„Nakon 1990. liberalna ideja se u Srbiji skoro izjednačavala sa nekritički prozapadnom političkom orijentacijom. Ukoliko to i sada bude slučaj sa LIBDEM-om, ta partija će biti ništa drugo do novi LDP Čede Jovanovića. Čak dele i ljubičastu boju, ali i Đorđa Žujovića. Ukoliko uspe da se odmakne od toksičnog nasleđa Čede Jovanovića, a mislim da ima potencijal i harizmu za to, Žujović bi mogao pronaći i okupiti razočarane LDP-ovce i sličnomisleće ljude i ciljati cenzus“, zaključuje Mrdalj.

Čedomir Jovanović nije odgovarao na naše pozive i poruke.