– Svaki deseti građanin u Srbiji veruje političarima, a tek svaki peti ispitanik smatra da među političkim strankama u Srbiji postoje ozbiljne razlike. Kada ovim podacima dodamo da 59odstoispitanika ne veruje da glasanjem mogu da se postignu poželjne promene i da se izvrši uticaj na donosioce odluka, kada je svega 16 odsto građana zadovoljno radom parlamenta jer smatraju da poslanici ne rade u njihovom interesu, dobijamo pravu sliku političkog i partijskog sistema.
Otuda ne treba da čudi što svaki peti ispitanik izlazi na izbore da bi glasao protiv („da nekome vidi leđa“), a ne za neku partiju. Dodatno zabrinjava i način na koji građani vide političke partije u Srbiji zbog čega kao glavni razlog za učlanjavanje u stranke vide lični interes (84,1 odsto). Više od četiri petine ispitanika smatra da se članom partije postaje zbog zaposlenja (59,7 odsto) ili napredovanja u karijeri (24,4 odsto), dok je malo onih koji veruju da glavni razlog ulaska jesu lični ideali (2,3 odsto) ili želja da se nešto promeni u društvu (4,6 odsto). Ovo su rezultati istraživanja koja se odnosilo na stavove građana o reformi izbornog sistema u Srbiji, koje sproveli asistenti na FPN-u, Dušan Vučićević i Nikola Jović, uz pomoć studenata politikološkog smera.
Iako dve trećine građana ne zna kakav je izborni sistem u Srbiji, interesantno je da tri četvrtine (75,6 odsto) ispitanika smatra da postojeći model nije dobar i da ga je neophodno promeniti. Pritom je, uzimajući u obzir političku kulturu i istorijsko nasleđe, donekle neobično što veliki broj građana tvrdi da je unutar izbornog modela neophodno zadržati ili čak ojačati institucionalne mehanizme za zaštitu predstavljanja žena ili nacionalnih manjina. Iako jedna trećina ispitanih (31,5 odsto) veruje da uvođenje posebnih mera za zaštitu manjinskih zajednica nije poželjno, četvrtina njih (25,3 odsto) misli da poslanička mesta treba da budu obezbeđena najbrojnijim nacionalnim manjima, što odgovara zakonskom rešenju iz 2004. kojim je za liste koje zastupaju interese manjinskih zajednica ukinut petoprocentni izborni prag.
Međutim, najveći broj građana (43,2 odsto) smatra da to nije dovoljno, te da svim nacionalnim manjinama treba garantovati mesta u Skupštini. Sa druge strane, 72,2 odsto ispitanih građana je stava da treba zadržati institut izbornih kvota za manje zastupljen pol. Kad je reč o muškarcima, njih 59,3 odsto podržava ovu ideju, dok je kod žena taj procenat očekivano veći – 80,7 odsto. I jedan i drugi podatak pokazuju zašto su institucije važne i na koji način oblikuju ponašanje ljudi.
– Ono što je u stvari naš najveći problem je da građani ne vide da je izborni sistem defektan, neefikasan, da ne uspostavlja vezu između društvenih zahteva i izbornog ishodaProšle godine smo naleteli na jedno istraživanje koje je sprovela CRTA i koje je pokazalo da najveći broj birača nema pojma kako bira, koji je izborni sistem na snazi, koliko imamo izbornih jedinica, glasamo li za izborne liste ili pojedince -kaže za danas Dušan Vučićević.
Pesimizam i odbojnost
Zaključak istraživanja, prema rečima Dušana Vučićevića, je da je veliki broj građana pesimističan, rezigniran i oseća odbojnost prema politici, a poverenje građana u bazične demokratske institucije je na niskom nivou.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
